1.Ako je dvanaesto poglavlje završeno otkrivanjem principa pravde kroz veru kako deluje u vernicima i osuđuje prirodno, palo stanje i reakcije telesnog čoveka, tako u trinaestom poglavlju se ide još korak dalje do potpune kapitulacije starog.
2.Ako si se bunio na reči iz 12. glave, tada ćeš u 13. eksplodirati!
3.Ako se ne smeš braniti od zla to je jedno, ali služiti i pokoravati se tome je drugo. A isto Bog to zahteva od nas. Jer ako si vernik, istančanih osećaja za pravdu i moral, gde sa mukama i borbama pobeđuješ staro u sebi mogao bi upasti u zamku da postaneš borac za socijalnu i društvenu pravdu u svetu koji je već osuđen.
4.Dakle može ti se desiti da se osećaš pozvanim za nešto slično onome što se naziva političkim delovanjem. Ova pitanja su dosta diskutovana, naime da li vernik treba da se bavi politikom? Ako da, na koji način to može da se pomiri sa principima koji su ovde otkriveni, da je svaka vlast od Boga?
5.Ovo je nastavak teme o Božjoj suverenosti iz poglavlja 9, posebno stih 17. gde se Božja reč upućuje Faraonu kao izabranom. Bilo bi dobro to jednom za svagda razrešiti, pre nego što se uopšte bilo šta drugo diskutuje: Kako je svaka vlast od Boga? Neron? Hitler? Staljin? Aparthejd u J. Africi?
6. Većina komentatora veruje da se ovde radi samo o pozitivnim aspektima vlasti, koje primera radi održavaju red i sprečavaju bezvlašće. Kako ćemo onda da gledamo na isključivost koja je ovde podvučena rečima "svaka", "nema da nije" i "sve" ?
7. Pismo uči da je svaka vlast od Boga i da je Bog taj koji postavlja i smenjuje careve. Ne da je svaki pojedinac koji je na vlasti pod Božjom kontrolom, nego da je ovakav način uređenja određen i kontrolisan sa Neba.
8. Sam Hristos je optužen i na kraju i osuđen kao buntovink protiv vlasti. Uvek će biti pokušaja da se Jevanđelje zaustavi polugama vlasti. Upravo zato je naročito potrebno da se naglasi princip pokornosti vlastima, da bi mi sa svoje strane bili čisti. Ne da ćeš kao vernik u svojoj slobodi biti manje zavisan od državnih vlasti, nego suprotno, tu svoju slobodu ćeš dobrovoljno staviti u službu vlastima, gde god se to ne suprostavlja verskoj savesti.
9. Pošto je verniku Bog iznad svega na njemu se ne može naći nikakva mana u vezi pokornosti vlastima, osim što je u Zakonu njegovog Boga. Imajmo u vidu da postoji samo taj jedan izuzetak. Ovde se ne govori o tom izuzetku, kada svetovna vlast od vernika zahteva da pogazi svoju versku savest.
10. Dakle vernik je pozvan da brani principe pravde i da se izjašnjava za ili protiv određenih pojava u svojoj okolini, ali ne kao onaj koji dovodi u pitanje božanski autoritet koji je dat svetovnim vlastima.
11. On će delovati dvostruko, kao što je i dvostruka priroda stvarnosti u kojoj se nalazimo. Sa strane milosti on će se ponašati kao da je slobodan od svake svetovne vlasti, da ukori greh i delovanje zla i neljudsku zloupotrebu pojedinaca u vlasti; dok će se istovremeno zbog greha i zakona pokoravati toj istoj vlasti u svemu što ona zahteva, kao da to zahteva od Njega sam Bog.
2.Tako koji se suproti vlasti suproti se naredbi Božijoj; a koji se suprote primiće greh na sebe.
1.Radi se o tome da su vernici skloni tome da zaborave da je Hristu data svaka vlast na nebu i na zemlji Mt.28,18. Ide se tako daleko da se ustajanje protiv vlasti proziva duhovnošću i da se to naziva najčistijom pobožnošću. Sopstvena pravda koja je kao nečista haljina se podiže ne retko kao najsnažniji politički pamflet.
2. Od ovoga se treba veoma čuvati. U novije vreme su sve glasniji oni vernici koji udaraju na vlasti i ponašaju se kao da to nisu njihove vlasti, nego nekih drugih. U ovim krugovima se pojavljuje jak kritički duh, koji se poznaje po tome da se čak i pozitivni doprinosi svetovnih vlasti krivo prikazuju ili ignorišu, a akcenat se stavlja na greške. Ovo je dokaz da te vernike ne vodi Sveti Duh.
3. Kada nekoga pokreće Sveti Duh on neće biti ispunjen pristrasnošću i mržnjom. On će biti brz da pohvali što je dobro i spor da kritikuje što ne valja. On će ustati protiv nepravde ne na svaki mali nagoveštaj nepravilnosti, nego tek kada bude prinuđen na to i kada nema drugog izbora, kada su sve druge opcije iscrpljene.
4. Neka oni kojima nije jasno kuda vodi suprostavljanje vlasti proučavaju istoriju zelotizma. Jedan od Hristovih učenika je bio Simon, koji je napustio zelote, borce protiv strane vlasti.
5. Ustvari je pod plaštom borbe za nacionalni interes bilo nepreporođeno i vlasti željno ljudsko srce. Kada su zeloti za vreme pobune protiv Rima zaista i jedno vreme došli na vlast, ponašali su se mnogo gore nego rimljani. Činili su neopisive zločine protiv vlastitog naroda i svojih političkih protivnika. Zaveli su takvu strahovladu u Jerusalimu da niko više nije bio siguran i slobodan. A u početku se činio tako pozitivan i narodni ovaj pokret.
6. Tako se ispunilo ovo upozorenje pisano samo par godina pre opsade Jerusalima. Ovo se ponavlja u ovo naše vreme. Kao što su nacionalne stranke koje su pobedile na izborima uništile zemlju Bosnu i Hercegovinu u toj meri da se do današnjeg dana ne može oporaviti, tako će biti i sa onim učenjima u crkvi koja možemo slobodno nazvati novi zelotizam.
7. Propovedici zavere koji vide u celokupnoj državnoj vlasti sotonsku pozadinu, potpuno ignorišu ovu božansku naredbu. Oni satanizuju stvarnost u kojoj je u jeku borba dobra i zla. Oni sebe proglašavalju dobrima koji su sve ostale činioce u društvu proglasli nečistim i prokletim. Oni ne traže elemente i dokaze da je Bog taj koji ima svoje ljude u vlasti i svoje planove i načine delovanja koji su na putu pobede, nego sve stavljaju pod mač svoje preterane kritike i činjenica koje se ne mogu proveriti nego im se mora verovati na reč.
8. Pošto vlastima ne progledavaju kroz prste za greške i nedostatke, neće Bog ni njima oprostiti njihove grehe. Naprotiv, kakvim sudom sude time će biti suđeni.
9. Hrišćanin se nikada neće priključiti onome što je postalo nacionalni sport: kritički duh protiv vlasti.
3.Jer knezovi nisu strah dobrim delima nego zlim. Hoćeš li, pak, da se ne bojiš vlasti, čini dobro, i imaćeš hvalu od nje;
1. To je zla savest u njima koja ih tera da se podižu protiv i iznad svetovnih vlasti. Oni hoće da operu svoju nečistotu tako što bacaju blato na dežurne krivce. Oni preuveličavaju grehe vlasti da bi svoje sopstvene umanjili.
2. Pošto su to vernici koji nemaju ljubavi, oni žive u strahu i udaraju na vlast pre nego što vlast udari na njih. Smatraju da je napad na vlast najbolja odbrana. Međutim ovde je otkriveno da se varaju. Oni moraju da se promene da ne bi imali strah i da mač uperen na vlast iseče njihov duhovni tumor.
4.Jer je sluga Božji tebi za dobro. Ako li zlo činiš, boj se; jer uzalud ne nosi mača, jer je Božji sluga, osvetnik na gnev onome koji zlo čini.5.Tako se valja pokoravati ne samo od straha nego i po savesti.
1. Koliko je kritički duh protiv vlasti zlo govori najbolje činjenica da sami lažni vernici uživaju dobra koja im donosi služba vlasti. Nije lako biti na vlasti, zbog odgovornosti i težine koje nosi ta služba.
2. I sad ti kao vernik, umesto da podržiš i usmeravaš na dobro, da savetuješ kao proroci Ilija i Jelisije, ti još otežavaš i sudiš. Umesto kao Ilija da trčiš ispred carevih kočija, ti joj podmećeš klipove u točkove! Umesto kao Jelisije da stekneš poštovanje vlasti, da ti carevi kažu da si im otac, ti si im kao vernik veći neprijatelj nego svetovni ljudi!
3. Prvo si propustio da živiš sa Hristom i dostigneš stanje jednog pomoćnika i savetnika vlasti, ostavio si ih u tami i još ih kritikuješ za tu tamu kojoj si najviše i sam doprineo.
4. Jedino dobro koje vernik može da učini vlastima jeste da bude pravi čovek Božji. Ako to nije onda mu je bolje da ćuti i da se barem moli za one od kojih nije ništa bolji.
5. Ko kome služi? Ovo je ključno pitanje. Ukoliko se odgovori na pošten način to će savest biti čistija.
6.Jer za to i poreze dajete; jer su sluge Božije koje su za to isto postavljene.
7. Podajte, dakle, svakome šta ste dužni: kome dakle porezu, porezu; a kome carinu, carinu; a kome strah, strah; a kome čast, čast.
1. Ovde nam se ne ostavlja nikakva dilema da su porezi i doprinosi koje plaćamo jednako naša obaveza kao i desetine i prinosi u Crkvi.
2. Kako se duguje u novcu, to već zna većina od nas, ali kako se duguje strah i čast?
Dakle u odnosu na zemaljske autoritete Bog ispituje unutrašnje motive. U tome će biti greh jednog pojedinca, ne samo u tome šta je učinio, nego i u tome šta je propustio da učini za svoju zajednicu i okolinu u kojoj živi na ovoj zemlji.
3. Ponavlja se učenje o Božanskom autoritetu vlasti i pojačava se time što se tvrdi da su Božje sluge, postavljene od Boga.
4. Ovo je kontra neozelotizmu koji vidi zaveru i čak je veoma čest slučaj da se takvo fanatično ispovedanje odnosi na vlade i vlasti određenih zemalja, da ne kažemo da se paušalno svaka vlast proglašava automatski antihristom.
5. Ovakvi učitelji ignorišu jasnu Božju reč. Vlasti nisu ništa manje Božje sluge nego vernici na osnovu ove Reči, jer nigde nije napravljena razlika između ovih i onih slugu.
6. Ako je vlast gruba i teška, to je u okviru Božje volje. Postoji samo jedan izuzetak kada se vlastima ne treba pokoravati, a to je kada traže od pojedinca da sagreši svojoj verskoj savesti.
8. I ne budite nikome ništa dužni osim da ljubite jedan drugog; jer koji ljubi drugog zakon ispuni.
1. Iz prethodnog stiha je prebačena reč dug. Neki zaključuju da je ovde hrišćanima zabranjeno da se zadužuju ili primera radi uzimaju pozajmnice ili kredite.
2. Za tako nešto nema nikakvog osnova, jer u prethodnom stihu je pomenuto da se hrišćanin može naći u dugovima, šta više on je u poziciji dužnika u odnosu na autoritete.
3. Međutim pored duga autoritetima i vlastima postoji jedan univerzalni dug. Znači ovde se govori o dve vrste duga. Mi imamo ljude koji u hijerarhiji ne stoje iznad nas i upravo se tu pokazuje ko smo mi u stvari.
4. Ukoliko pokazujemo respekt samo onima koji su nam nadređeni, tada nismo u Božjoj volji. Respekt prema čoveku ne sme biti ovisan od pozicije tog čoveka. Ovde se kaže jednostavno ljubi drugoga. Kome sam ja bližnji umesto ko je moj bližnji. Stavljanje ljudi u kategorije nije deo Božjeg plana. On je u Hristu ljudsku zajednicu spojio, tako da je niko ne razdvaja. Samo onaj koji svojom slobodom napušta taj okvir, je napolju.
5. Ako je Hristos osnova svakog bližnjeg tada je put ljubavi upravo preko Hrista. Mi ljubimo Hrista u bližnjem. Čak je nemoguće ne ljubiti bližnjeg u Hristu Isusu.
6. Još jedno mesto protiv antinomista. Ovde je jasno da se zakon treba ispuniti u tome što se prima u Hristu. Zakon primljen u Hristu je ispunjenje Zakona.
9.Jer ovo: Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zaželi, i ako ima još kakva druga zapovest, u ovoj se reči izvršuje, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
1. Ovo je mesto gde Pavle navodi Hristove reči. Očito je da se Pavle nije oslanjao samo na ono što mu je otkriveno direktno u vizijama, niti samo na Pismo, nego i na usmenu predaju apostola, koji su bili u autoritetu od Boga. Ovo su tri veoma moćna načina na koji Bog komunicira sa nama.
2. Jako mesto protiv antinominista. Jer se ovde citira Deset Zapovesti za koje oni tvrde da su prestale na krstu.
3. U istom redu sa zapovestima je ponovo glagol izvršiti. Takođe je jasno da je ljubi bližnjeg unutra a ne umesto zapovesti. To je velika razlika.
4. Dakle ovako se zakon verom utrvrđuje, ali postoji jasna podela po važnosti. U skladu sa time je ovo jedno od najvažnijih mesta za dokazivanje da je milost u privilegiji u odnosu na zakon.
5. Jer je Pavle u nauci o milosti toliko otišao u pravo razumevanje Zakona da više i ne broji zapovesti. Rabinska škola zna tačno koliko je zapovesti po broju, ali ovde je neko ko je to prevazišao delom milosti u njegovom srcu. On kaže, ako ima još kakva druga zapovest.
6. Odlično je istakao ljubav kao delo milosti u srcu iznad Zakona.
10. Ljubav ne čini zla bližnjemu; dakle je ljubav izvršenje zakona.
1. Ovde je to pokazano na primeru kako je ljubav izvršenje zakona. Uzeta je osma zapovest, ne svedoči lažno na svog bližnjeg. Ovde je to prošireno da se odnosi i na neaktivnu ne verbalnu grešku koja šteti nekom članu ljudske zajednice.
2. Ukoliko je ljubav u srcu, nemoguće je učiniti nešto protiv bližnjeg, tako da je u toj ljubavi izvršenje cilja zbog koga je zapovest data, naime pobeda nad grehom.
11. I znajući ovo vreme da je već čas došao da ustanemo od sna; jar nam je sad bliže spasenje nego li kad verovasmo.12.Noć prođe, a dan se približi: da odbacimo, dakle, sva dela tamna, i da se obučemo u oružje videla.
1. Ovo je jedno od mnogih mesta u pastoralnim i dušebrižničkim delovima poslanica a uopšte i Novog zaveta gde se neprihvatljivo stanje vernika opisuje spavanjem.
2. Dakle ti ne moraš ništa loše da napraviš samo po sebi, da bi se našao među krivcima. Dovoljno je samo da potpadneš pod uticaj onoga što se ovde naziva duhovnim snom.
3. Dakle vernik kada je poverovao treba da vodi život duhovnog napredovanja. Ne živi se od jučerašnje mane.
4. Ako je noć prošla a dan se približio, koje je to doba dana? Očito zora. Dakle ovde je nauka o spasenju ponovo produhovljeno izneta kao uravnotežena. Jer ima onih koji iznose jedno na štetu drugoga. Ne sme se stati na pola puta.
5. Dakle noć je prošla, greh je pobeđen Hristovim delom i bilo bi neverstvo reći bilo šta drugo. Dakle anatema na one koji kažu da je Hristos sam po sebi svetlost, a mi smo u tami. Ne mi smo spaseni od noći i nema noći više nikada, jer je rečeno neka bude svetlost.
6. Međutim ipak još nije ni potpuni dan. Ipak ima i dalje nešto da se obavi, što je kritika onima koji kažu da nas je On spasio i mi ništa ne treba da se trudimo.
7. Naprotiv, mi treba da uložimo svaki napor da ostanemo u spasenju, da ga doživimo, jer da se Adam nije probudio iz dubokog sna, ne bi više mogao da ugleda Evu. Tako i mi, ne možemo čak ni da pogrešimo ako spavamo. Onaj koji je budan pada i ustaje.
8. Dakle mi ne treba da se borimo protiv tame, ona je pobeđena, nego protiv dela tame. I to očito da mi ne treba da se trudimo da dela tame iskorenimo, nego da ih pokrijemo oblačenjem nečeg.
9. Oružje videla je slično slici iz Efescima o oružju Božjem. Dakle postoje spoljašnji elementi koje Bog očekuje da uzmemo u svoje duhovne ruke, to je naš udeo u spasenju.
13.Da hodimo pošteno kao po danu: ne u žderanju i pijanstvu, ne u kurvarstvu i nečistoti, ne u svađanju i zavisti;14. Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista; i telu ne ugađajte po željama.
1. Ovo je ponavljanje prethodne slike, sa značenjem i detaljima. Dakle oni koji su grešili u to vreme grešili su noću. Noć je bila tada neosvetljena i pokrivalo za ljude koji su bili loših namera. Pošten svet nije izlazio noću iz kuća.
2. Apetit neumerenog je stavljen čak ispred kurvarstva, a na kraju u istoj liniji duhovni gresi srca, kao i svađa.
3. Ovo je mesto definicije našeg novog čoveka, našeg duha nasuprot telu, naše nove prirode, unutrašnjeg čoveka, desne strane nasuprot leve. Naš novi čovek i sve ovo što označava isto jeste Isus Hristos.
4. Naš novi čovek je Isus Hristos, da ponovimo ovu radosnu vest!
5. Dakle šta naš novi čovek nije. On nije nešto što nastaje našim obraćenjem, to nije neka faza u koju prelazimo, nije obnova starog čoveka jer je to nemoguće. Naša nova priroda je Hristos, novi život čovečanstva, novo postojanje. On ne ukida starog čoveka nego ga prekriva kao odeća što prekriva grešnu golotinju.
6. Na taj način mi pobeđujemo telo, što je ovde ponovo oznaka ne našeg fizičkog tela nego kompletnog starog čoveka, starog postojanja.
7. Telesne želje su odraz stare prirode koja ako je nepokrivena teži svom ostvarivanju.
8. Kroz ovde reči se obratio značajni učitelj nauke o veri i milosti Avgustin, biskup iz Hipa.
