Pozicija Jevreja 11,11-21

11.Govorim, dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože sačuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili.

1. Nakon što je dokazano da Jevreji nisu izabrani narod, nego da je između Jevreja ostavljen jedan broj koji pripadaju tom narodu koji je unapred izabran, ide se dalje u objašnjavanje toga kakav je Božji plan u postupanju sa Jevrejima.

2. Neznabošci je na našem jeziku prevedena reč koja označava nacije. To je po jevrejskom pogledu na svet po kome postoji jedan narod - Jevreji i ostale nacije. 

3. Vrlo odlučno se odriče takva mogućnost da su stvari izašle van kontrole. Postoji plan koji se ne može prepoznati na prvi pogled, nego tek duhovnim očima.

4. Jevreji su se spotakli, to je takođe i sam Isus navodio kroz reči proroka. On se sam nazvao stenom spoticanja. Međutim, potrebno je reči proroka čitati dalje. Telesni čovek se raduje spoticanju drugih. Duhovni vidi i u spoticanju neki smisao.

5. Očito je da u Božjem planu, u proročkoj reči nema takvog nečega kao pad Jevreja. Tu se misli na to da ne može da se desi da kompletna nacija, svi pojedinci propadnu. Mi vidimo da je duhovna logika potpuno suprotna od naše telesne. Jer po nama, ukoliko je većina na strani zla, onda su svi zli. Po duhovnoj ukoliko je samo jedan ispravan, tada je nacija spasena kroz tog jednog.

6. Zaista, ovde imamo jasan dokaz da postoji šansa tamo gde je mi ne vidimo. Takođe vidimo da je Božja milost, koja ne može da radi preko čistote, poštenja, ispravnosti, zbog slabosti ljudskom materijala radi sa nečistoćom, nepoštenjem, greškama. Hristos je pobedio greh iznutra. To znači da greh više nije konačna propast, kako bi to bez Njegovog dela neminovno bilo. Hristos je promenio prirodu greha da više nije fatalan. Grehu je izvađen žalac, tako da on više nije kraj nego početak. Greh posmatran preko milosti je šansa.

7. Zato se bez razumevanja dela milosti ne vidi dobro ne samo pitanje pojedinca nego i pitanja celih naroda i istorije. Nama je potrebna uzvišena filozofija istorije, ne samo beskonačni fakti istorijske nauke, nego razumevanje šta stoji iza istorijskih tokova. Koje su to pokretačke sile istorije i određenih događaja? O ovim stvarima postoji toliko puno nerazumevanja i svađe. Tome je razlog jer se jevanđelje ne razume kako treba.

8. Posmatrajmo moderne tumače istorije i dnevne politike sa navodno biblijske perspektive. Posebno govorimo o fenomenu koji se obično naziva teorija zavere. To više nije teorija, to je duh zavere. To je pogled na svet, koji je zadnjih godina eskalirao u mnoštvu svojih propovednika, novih zvezda koji iznose u javnost svoje viđenje stvari.

9. Ukoliko bi te ljude testirali sa pozicija jevanđelja i nauke o milosti, tek tada bi mogli da steknemo pravu sliku o šteti koji oni u najvećem broju slučajeva nanose. Testirajmo ih samo na osnovu ovog stiha, koji oni svi dobro poznaju, ali rade i iznose teorije koje su mu u suprotnosti. Oni ne vide dobro u zlu, nego suprotno. U zlu vide samo zlo. Na taj način uništavaju nadu koja je usađena u srca njihovih slušatelja. Oni stvarnosti izvlače zlatnu nit milosti koja se provlači i koja je presudna. Po njima nije milost presudna, nego inicijativu ima negativno i loše. Njima je zlo previše moćno da iz toga proizilazi da je moć dobra ograničena. U stvarnosti je suprotno.

10. Plod ovakvih duhovnih učitelja je poguban i otrovan. Rezultat je bolesna duhovnost a neretko i psiha. 

11. Pogreška Izraela koja je spasenje nacijama je očito Hristos. Ako ti Hristos nije spasitelj onda ti je pogreška. 


   12.A kad je pogreška njihova bogatstvo svetu i šteta njihova bogatstvo neznabošcima, a kamoli da se ispune?


1. Očito je da su se Jevreji svojom verskom isključivošću bili toliko udaljili od ostalih naroda, izgradivši tako visok zid podele, da jednostavno nije bilo moguće da drugi nešto prime od njih osim preko odbacivanja. Slično kao kada dete iz bogate familije, prezasićeno, baci hleb na ulicu, koje nakon toga odmah pokupi siromašno izgladnelo dete i time se nahrani.

2.To sigurno nije bio deo Božjeg plana, da Jevreji odbace Isusa, međutim pošto je milost unutrašnji kvalitet stvarnosti kroz delo koje je obavio za nas, deluje kao da je Bog upravo tako planirao. Onaj koji unapred poznaje stvari, ublažava posledice greha na taj način da deluje kao da to i više nije greh.

3.Što se nas vernika tiče mi mu odajemo slavu zbog toga kao za najveće čudo, tj. da stvari tako ispravlja da deluju kao da je još bolje nego da nije bilo greške. Naravno da je uvek najbolji prvobitini plan i savršenstvo, ali Bog svojim pokrivanjem, pronošenjem, ispravljanjem grešaka pokazuje svoju neizmernu silu, mudrost i ljubav.

4.Postoje još neke činjenice koje su ovde definisane. Naime Bog kontroliše, Boga se ne može iznenaditi i Bog mora uvek pobediti. Ovo su tri jaka argumenta da bi mu se verovalo. Obzirom da je vera jedini uslov da ostanemo u milosti, jasno je zašto se Bog otkriva kao vredan poverenja. Ne čini to zbog Sebe, nego opet isključivo zbog nas.

5. Reč za pogrešku je doslovno pad. Dakle nije rečeno greh u najtežem obliku. Iako se ne može zamisliti teži greh od odbacivanja Spasitelja. Deluje neshvatljivo ublažavajuće ovakva procena. Ovde je u reči pad slika ne toliko toga koliko je velika krivica Jevreja, nego koliko su teške posledice na Jevrejima.6.Hristos se na krstu molio da im se oprosti jer ne znaju šta čine. Očito je da je Otac uslišio ovu molitvu. Jevreji očito nisu stradali tako strašno zbog toga što su učinili Hristu koje im je oprošteno, nego zbog daljeg razvoja njihovog neverstva i eskalacije bezboštva u godinama nakon toga.

7. Ovo je očito najveći mogući oprost koji može da se zamisli. Nažalost istorija kaže da taj oprost, toliko dugo propovedan i dokazivan, nije našao mesta u mnogim srcima u to vreme.

8. Bogatstvo neznabošcima je Hristos. Ovde se ne misli na masovnost prihvatanja poruke od strane nacija, nego činjenica da je putem pojedinaca Hristos stigao u sve poznate nacije onog vremena. To je bilo samo pitanje vremena kada će se kvasac Nebeskog carstva proširiti. Kao što smo prethodno rekli, sotonina pobeda je da sve pobedi. Pobeda Jevanđelja je  da makar jedan prihvati.

9.U ovom stihu zbunjuje zadnja izjava. Šta znači ovo ispunjenje? Ovo se može prevesti i kao puni broj. Dakle ako je greška toliko bogatstvo šta bi tek značilo njihov puni broj. Pošto je ovde kontrast, onda vidimo da se pod greškom posmatra nepuni broj Jevreja. Taj mali broj koji prima Hrista je greška. Nije smelo da bude tako malo. Tih malo u odnosu na broj Jevreja je nacionalna katastrofa. Ako bi se po broju merila vrednost Božje milosti, bilo bi maltene malo da ga prihvate od najmanjeg do najvećeg svi Jevreji.

10. Ova reč puni broj je vrlo važna tema, centralno mesto u jedanaestom poglavlju. Ukoliko bi preskočili ovo mesto, teško bi mogli razumeti ono što je dalje opisano. Naime radi se o tome da je bez obzira na uspeh jevanđelja u njegovoj rasprostranjenosti u ono vreme, činjenica da ga je primilo tako malo Jevreja, bio vrlo jak arugment protivnika. To je tako i do današnjeg dana. 

11.Ne radi se o tome da oni koji kritikuju imaju površan pogled na prirodu Hristovog carstva koje nije od ove zemlje nego duhovno. U duhovnom smislu nema nikakvog problema sa time da je tako malo vernika. Mi smo već nekoliko puta naglasili da je pobeda samo jednog jedinog pobeda celog neba, jer taj jedan opravdava Boga i osuđuje ostale jer pokazuje da je moguće, da je to pravi put.

12.Ovde se radi o ljudima koji poznaju proročanstva Pisma. Od Avraama do Malahije je opisan veliki i masovni pokret koji sledi Mesiju. Ukoliko je neko Mesija, slediće ga mnogi. Takođe je opisano da će taj pokret biti veoma silan u rečima i delima. Kritičari ukazuju na ovaj problem. Ako je Isus Mesija, kako to da ne ispunjava proročanstva?

13.Isto je tako i danas. Ukoliko je hrišćanska vera prava, kako to da je prihvata tako mali broj Jevreja? Ova protivrečnost je ljude poput Martina Lutera dovodila do veoma teških depresivnih stanja. Radi se o važnom predmetu koji se treba razjasniti. Bog je učinio da je to, kao i sva ostala važna pitanja, razjašnjeno već unapred i pre nego što se kao pitanje pojavilo. Već u ovom stihu se pojavljuje drugačije ispunjenje proročanstava od onoga što se očekivalo.

14.Problem je do dana današnjeg pogrešno tumačenje pitanja Izraela. Neshvatljivo je veliki broj onih koji veruju u nadahnuće Pisma, a veruju pogrešno o Jevrejima. Zašto narod nije oprezan da se ne odriče od Hrista u pitanju o Jevrejima i uopšte o izabranom narodu? U trećem, devetom poglavlju smo govorili o pravom jevanđeoskom učenju o položaju Jevreja. Jevreji nisu izabrana nacija, nego su izabrani ljudi Jevreji. Kako se može verovati u to da neko može da bude izabran a da obacuje svetlo o Hristu?

15. Ispunjenje Izraela se treba gledati drugačije. Treba se posmatrati hrišćanski pokret kao izabrani narod kome se priključuju pojedinci iz svih nacija. Božje delo je unapređeno i neće se vraćati na staro stanje jedne izabrane nacije.

16. Dakle puni broj Izraela se odnosi na vreme koje je nagovešteno u proročanstvima i koje još uvek nije nastupilo. Primenjivanje proročanstava o Mesijinom narodu i vrlo snažnom pokretu poslednjeg vremena se nikako ne sme primenjivati na Jevreje kao naciji i osnivanje države Izrael. Jer ukoliko tako činimo potkopavamo nauku Jevanđelja o veri. Vera je potrebni i neophodni uslov, minimum i istovremeno maksimum da bi neko bio ubrojen u Izrael.


17. Ako je nosilac blagoslova jevrejski narod onda ne može biti istovremeno i Hristos. Ne možeš se držati jednog ako se ne odrekneš drugoga. I zato je naš apel veliki i do kraja istorije da se odustane od ovakvih teorija. Blagoslov spasenja, kroz Jevanđelje o Hristu je samo kroz veru. I Izrael kao narod je blagosloven samo u meri u kojoj veruje.



18. Blagoslov koji ljudi vide u vezi sa Jevrejima nije blagoslov jevanđelja nego nešto sasvim drugo što se ne treba mešati. To je genetski blagoslov, blagoslov otaca, blagoslov nasleđa. To ima svaki narod i pojedinac u jednoj meri jer je ljudima određeno da nasleđuju kako loše tako i dobro. U teorijama i verskim učenjima u kojima se blagoslov nasleđa meša sa blagoslovom vere je očit upliv neprijatelja duša. 



19. Tek kada damo blagoslovu vere i Jevanđelja prvo mesto koje mu pripada tada ostale stvari dobijaju svoj pravi smisao. Puni broj  koji je prorečen, to veliko mnoštvo predstavlja pojedince iz svih naroda koji će kroz objavljivanje istinskog tog pravog, nepomešanog Jevanđelja naći svoje mesto kao delovi Hristovog tela, tela vernika. Pre nego što se to odigra, telo vernika je rasejano. Slično kao različite životenje koje su nakon stvaranja bile rasejane po svetu, nalaze svoj put do Arke u vreme Noja, tako će biti i sa punim brojem Izraela.


13.Jer vama govorim neznabošcima; jer, budući da sam ja apostol neznabožaca, hoću da hvalim svoju službu; 14.Ne bih li kako razdražio svoj rod, i spasao koga od njih. 


1. Pavle je od strane svojih sunarodnika bio žestoko kritikovan zbog veze sa nacijama. On je neminovno i poprimio stil života koji nije odgovarao njihovom razumevanju pobožnosti. Kako je moguće da ima zajednicu sa ljudima koji se ne drže Zakona (Tora)?

 2.Premda je bilo poznato da on za svoju službu nacijama ima odobravanje sa najviših pozicija i kruga Hristovih apostola, čak i sa ovih mesta je bio do kraja života predrasuda i problema sa prilagođavanjem. Moramo uzeti u obzir sledeće: Kada se čovek iz nacija obrati, on po prirodi stvari nije odmah od prvog dana savršen u svemu. On i dalje ima način života koji sablažnjava one koji su dugo u veri. Jevreji tada, a i mnogi vernici danas, ne razumeju da je posvećenje proces i da ne mogu primenjivati svoja merila na one koji su novi u veri.
     

3. Ustvari je ovo bila velika slepoća, neshvatanje koliko je veliki i značajan posao obavio Pavle. Pošto nije bilo nikog drugog da hvali njegovu službu, on mora sam da je hvali ali opet ne zbog sebe. Hristov sledbenik ne radi samo za sebe. On je mrtav sam sebi i radi na slavu Božju. Umesto da se stidi svoje novoobraćene braće, on se naprotiv ponosi njima, kao plodom delovanja Božje milosti. Ljudi koji su tražili greške na Pavlu su koristili greške novoobraćenih kao argument protiv njega. 

4.Tome je povod kao i svaki drugi početak greške: nepoznavanje Jevanđelja. Neki ne mogu da shvate da neki vernici koji primera radi puše, piju ili povremeno čine neke druge stvari protivne učenju Novog zaveta i hrišćanskim standardima, su i dalje u Hristu i imaju bogomdano dostojanstvo i vrednost da budu saslušani i ubrojani u Božju decu. 

5. Njihov stav prema stvarima koje svesno ili nesvesno greše je presudan, a ne sami ti gresi. Jer ako je u Rim. 7 opisan vernik koji čini stvari koje ne želi iz nepobeđene slabe prirode, onda on time dokazuje da on to ne čini nego greh u njemu. Znači on pokazuje da se nije identifikovao sa grehom nego novim životom. Hrišćaninom me pre čini ono što verujem nego ono što činim.  Jer pre nego što činim verujem, da bi činio. Činjenje bez vere je greh veći nego slabost.

6. Ko veruje a slab je biće izbavljen; ko ne veruje a jak je, propašće.

7. Teško je bilo Pavlu, a i današnjim propovednicima pravde kroz veru imati oko sebe skoro isključivo samo jake, koji su se uzdali u svoje prirodne sile i nasleđe


8. Odmet se može prevesti i kao odbacivanje. Njihovo odbacivanje je Hristos. Vrednost toga što su odbacili može da se izmeri na onima koji su ga primili. Svi koji su ga primili dobili su izvanredan odnos sa Bogom. Ti su se ljudi primirili i doživeli promenu. Te činjenice niko nije osporavao ni tada a ni do današnjeg dana.

9.Nije Bog njih odbacio kako mnogi uče, nego su prvo oni odbacili Boga. Dakle oni su bili u poziciji da ga odbace. To znači da im je bio naklonjen i pored svega što su činili ili nisu činili. Oni su tu naklonost tumačili na taj način, da su je zaslužili samim poreklom. To je bila greška. Jer poreklo im je ostalo i dalje nakon što su odbacili Hrista. I pored toga što su i do danas Jevreji, očito je da je naklonost otišla od svakog koji ne veruje.

 15. Jer kad je odmet njihov primirenje svetu, šta bi bilo primljenje, osim život iz mrtvih?

16. Ako je kvasac svet, to je i testo; i ako je koren svet, to su i grane.17. Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricepio si se na njih, i postao si zajedničar u korenu i u masti od masline;

1. U našem prevodu na ovom mestu nije toliko vidljivo da se ovde radi o jednoj potpuno novoj misaonoj celini. Najbolje bi bilo da na početku stiha stoji "ali" ili "međutim". Dakle na odsek o jevrejskom promašaju treba staviti tačku na kraju prethodnog stiha. Duh Gospodnji registruje otpad ali ne želi previše da se zadržava na negativnom.

2. Može da bude vrlo iznenađujuće da se ovaj Pavlov diktat sada razvija na ovaj način. Jer umesto da zapečati ovaj bankrot jevrejske nacije, on se božanskim delom inspiracije vraća na Jevreje iz sasvim nove perspektive. Ovde je velika pouka i mi moramo biti pažljivi da je dobro razumemo. To će nas sačuvati od ekstremizma, krajnosti duha. Jer mi ne možemo biti protiv Jevreja. Mi možemo biti samo protiv neverstva. A neverstvo ima jako mnogo lica.

3. Ovde je predstavljena biblijska nauka o telu, o supstanci. Slikovito je objašnjeno da je posvećenje nekog tela ili supstance kroz deo koji joj je pridružen. Celo Pismo jasno stoji u tome. Primera ima jako puno. Ukoliko Bog želi da nešto posveti, dovoljno je da posveti deo toga što se posmatra kao zajedničko. Posvećeno je pridruživanjem.

4. Hristos je postao deo čovečanstva a nakon toga je žrtvovan, da bi ostali deo ostao posvećen. Pozicija celine se menja time što je promenjen deo. Na taj način je Bog spasio sve. Sve čega je Hristos deo je spaseno i posvećeno i ne sme se posmatrati kao izgubljeno!

5. Grane koje su se odlomile su oni koji su odbacili Hrista. Dakle nije jevrejstvo samo po sebi drvo. Oni su ostali Jevreji koji su otpali. Drvo je Hristos, koren je Hristos, mast je Sveti Duh, tj. Hristos.

6. Pošto je Hristos osnova jevrejske nacije, onda je takođe i osnova svih ostalih nacija. Nacionalista bez Hrista često radi protiv interesa osnove svoje nacije. On radi protiv, jer je slep. 

7. Naravno ovde se ne daje slika nacija, nego religije zajedničke nacijama. Neosporna činjenica jeste da je hrišćanska vera pricepljena na već postojeću osnovu. 

8. Neke su se grane odcepile. Dokle će nam dosađivati oni koji tvrde da su se odcepile sve? Ni jedno drvo koje je zasadio Otac neće se iščupati. Ne čupaj ga ni ti svojom teologijom! Ne gledaj na mnoštvo izgubljenih nego na broj spasenih.

9. Dakle antisemitizam kao jeres je dokaz da pojedinac koji ga gaji nije u Hristu. Kako možeš mrzeti Jevreje i tražiti distancu od njih, ako si novorođen? Pošto je novorođenje od Duha, a Duh od Hrista, jedno sa Hristom, a Hristos od jevrejske majke, onda je svaki udarac na pravu osnovu jevrejstva, sečenje grane na kojoj se sedi.

10. Isto tako je i sa drugim ekstremnim stavom da je jevrejstvo nosilac blagoslova. Ako su Jevreji onda nije Hristos. Tako smo dokazali da su antisemitizam sa jedne i učenje o posebnom duhovnom statusu Jevreja, dva potoka iz jednog izvora - neprijatelja novog čovečanstva.

11. Ovaj stih ima i proročki značaj. Kratko i jasno je dokazano da će Jevreji kao nacija na kraju vremena u velikom broju prihvatiti spasenje kroz Hrista. Onima koji kritikuju istinitost Hristove religije na osnovu veoma malog procenta Jevreja koji ga prihvataju moraju se izbiti argumenti iz ruku. Pismo se mora ispuniti. Ako dve hiljade godina se ne dešava ništa, ali na kraju bude probuđenje, opet je pobedio Bog. Ako jedan tim naizgled nema uspeha celu sezonu ali sve pobedi u play off-u tada konačna pobeda baca svaki naizgledni poraz u zaborav.

12. Dokaz se sastoji u tome da ukoliko je odbacivanje Jevreja tj. Hristos doveo do pomirenja sveta, tada njihovo prihvatanje mora biti povezano sa vaskrsenjem u poslednji dan. Znači gradacija milosti pretpostavlja gradaciju u ispunjenju Božjeg plana. Takođe je nemoguće pretpostaviti da će poslednja poruka na ovoj zemlji zaobići Jevrejski narod kao bitan deo Božjeg plana. Principijelno se Boga ne bi moglo optužiti ako bi i jedan jedini Jevrejin primio Hrista ali Bogu to nije dovoljno. On je učinio u svom proviđenju da u poslednjoj generaciji dođe do koncentracije poštenih pojedinaca u narodu Izraela koji će pružiti veliku pomoć i doneti prevagu.


18.Ne hvali se granama; ako li se, pak, hvališ, ne nosiš ti korena nego koren tebe.19 A reći ćeš: Odlomiše se grane da se ja pricepim. 20. Dobro! Neverstvom odlomiše se, a ti verom stojiš; ne ponosi se, nego se boj.

1. Možemo li da prepoznamo u velikom broju propovedi, tj. navodnih propovedi u crkvama (jer propoved je govor sa Neba, a ne predavanje) hvaljenje granama. Mnogi, zaista mnogi propovedaju ne Hrista nego sami sebe!

2. Hrišćanstvom se danas naziva svašta pa i propovedanje samog sebe. Isticanje u prvi plan bilo čega osim Hrista je izdajstvo! I tim je veće izdajstvo što je predmet Njemu bliži: majka Marija, sveci, Crkva.

3. Pa nisu te grane ni iz čega! Gde je kompletna slika? Gde je oblak svedoka iz prošlosti? Gde je sveta loza? Gde je propoved Glave i Korena svetosti? Vrednost propovedi treba da se izmeri koliko je težište stavljeno na to šta je On uradio i šta radi za nas.

4. Još jednom na ovom mestu je potvrđena nauka o pravednosti kroz veru. Vrlo jasno piše da su se odlomili neverstvom, a ne grehom. Takođe je potvrđeno da se stoji verom, a ne nekim dostignućem.

5. Ovaj što vidi sebe da je zbog njega sve, da se zbog njega odlomilo jeste u neku ruku u pravu. On treba da vidi koliko je Bog dobar prema Njemu. Međutim ne sme da ostane na tome. Treba da vidi koliko je dobar i prema drugima.

6.Treba se bojati prebrzog suda. Ko prebrzo sudi očito ima previše uske pojmove o Božjem delu.



21.Gledaj, dakle, dobrotu i nepošteđenje Božije: nepošteđenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ćeš biti odsečen.



1. Ovde vidimo da je početna pozicija čoveka dobrota. On živi u dobroti koja je Božje delo koje je učinio za nas. Da je drugačije onda bi pisalo ovde da treba u dobrotu da se uđe. Ne. Onaj koji je poverovao on je u dobroti ostao. Nije dobrota nastala kroz njegovu veru. To je bila dobrota Božja, a on je verom ostao u njoj.

2. Kako je neko mogao da izgubi poziciju na svetom drvetu, ako je prethodno nije imao. Ako jedan Jevrejin nije nikada verovao u Hrista, otkud na drvetu? Ako smo već videli da to sigurno nije zato što je Jevrejin, jer je ostao Jevrejin i posle otpada, onda znači da je pozicija tog čoveka i njegovog naroda bila kroz Hristovo delo za celo čovečanstvo.

3. Neki kažu da je život u veri težak, ali ovde vidimo da je teško ustvari otpasti. Jer odsecanje je vrlo mučan i bolan proces.

4. Ovaj nalog da gledamo je zaista najviša nauka koja može da se prenese u skladu sa Prorocima i Hristom, jer je svaki pad u stvari došao zbog toga što se prestalo gledati u Njega.

Izabrani narod 11,1-10

1.Govorim, dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamovog, od kolena Venijaminovog.

1.Jedanaesto poglavlje je za neke komentatore Rimljanima poslanice bilo ključno u toj meri da su cele komentare nazvali Spasenje za Jevreje. Primer za to je Elen Vajt i knjiga "Dela apostola". Ovo može da bude vrlo iznenađujuće za one koji se bave sistematikom, jer se tema o izabranom narodu nalazi uvek negde pri kraju u knjigama sistematske teologije.

2. U čemu je važnost teme o izabranom narodu? Mi smo videli da ova tema započinje krajem osmog u početku devetog poglavlja. Dakle, do osmog poglavlja su postavljene osnove hrićšćanske nauke o sveopštoj grešnosti čoveka, opravdanju verom, zakonu i nauci o čoveku. Početak nove teme o izboru uopšte je tema za sebe i to je obrađeno u devetom poglavlju, nakon čega dolazi deseto kao dodatak temi o opravdanju verom, nadopuna onog što je rečeno iz novog ugla, što predstavlja kulminaciju onoga što je započeto u 1,16.17.

3.Kraj desetog poglavlja govori o proročkim činjenicama o Jevrejima i neznabošcima u odnosu na opravdanje verom. I sada konačno dolazimo do toga da se daju odgovori na pitanje o Jevrejima.

4.Čitajući Rimljanima poslanicu, ne može da ne upadne u oči da ona ima izrazito univerzalni karakter i nije čudo što je na prvom mestu od Pavlovih katoličkih, sveopštih poslanica. Proviđenje je kroz Pavla unapred dalo oružje protiv najtežih jeresi koje će obeležiti drugi i treći hrišćanski vek. Kao što smo već pisali u komnetaru devetog poglavlja, prve jeresi, očito najdalekosežnije su bile judaizam, kao prva i antisemitizam kao druga jeres.

5. Prva jeres sa kojom je Pavle imao najviše problema i koje su mu neshvatljivo zagorčale život i dovele ga u poziciju da kratko pred smrt ostane gotovo sam, pored tolike sile koju je posedovao; dakle učenje o posebnom duhovnom statusu Jevreja kao naroda, je Pavle u Rimljanima 1-10 potpuno porazio Rečju nadahnuća Starog Zaveta.

6. Sada dolazi na red jeres broj dva: Antisemitizam ili neprijateljstvo prema jevrejskom narodu. Koreni ove jeresi su bili vidljivi sigurno već u Pavlovo vreme. Premda u povojima, ovo učenje je trebalo obesmisliti i dati konačne odgovore nadahnuća do samog kraja vremena. Jer odbacujući jevrejske korene sotona je preko svojih oruđa uspeo da ostvari svoje remek-delo, a to je da hrišćanska istorijska crkva uz jevrejstvo odbaci i Božji Dekalog, Zakon kao merilo karaktera i pobuda čoveka.

 7. Mnogi su na osnovu ovog stiha donosili pogrešne zaključke, jer su o samom delu izbora imali pogrešnu sliku. Dakle izbor je Božje delo milosti kojim osoba iz razloga koje niko ne može da objasni postaje Božje dete i deo Božje duhovne zajednice vernika.

8. Kada ovde kaže da li Bog odbacuje svoj narod, namerno prikazuje taj paradoks, kako Bog može da odbaci ono što je unapred izabrao? To je isključeno, to nije ispravna nauka o izboru koja tako nešto može da dozvoli.

9.Greška je kod onih koji dalje zaključuju da je na osnovu ovoga dokazano da su Jevreji kao narod ustvari božji izabrani narod kao nacija. Ne. To ovaj stih nikako ne tvrdi, čak i kada ovako bez konteksta stoji sam za sebe. Božji izabrani narod je duhovna zajednica vernika iz raznih naroda. To nije institucija kako tumači jeres klerikalizma ili nacija kao što to govori jeres nacionalizma (posmatramo u okviru hrišćanske teologije ne kao svetovni fenomen).

10. Dakle to što Pavle ovde kaže može da se parafrazira, kao tačno što se tiče sadržaja i značenja:"Pogledajte mene, iako sam po nacionalnosti Jevrej ipak pripadam Božjem izabranom narodu tj nisam odbačen".

11.Razlog zašto je ovo napisao jeste u tome da su neki bili u iskušenju da pomisle, da je zbog opšteg otpada Jevreja i tolikog neverovanja i zla koje su učinili Hristovim sledbenicima, kompletna nacija odbačena. 

12. Tu dolazimo do toga zašto je bilo potrebno odbraniti nauku o izboru na primeru jevreja. Prvo zbog same istine o Božjem karakteru jer On ne gleda ko je ko. Drugo, da se ne ode u drugu krajnost i pravi ponovo ista razlika na nacionalnom nivou, da se nešto drugo ne postavi na mesto jevreja po duhovnom preimućstvu, kao što to danas mnogi, zaista mnogi čine. Duhovni ili crkveno institucionalni kriterijumi se tada postavljaju na mesto čiste milosti i to bi srušilo nauku Jevanđelja. Zato je bilo potrebno pisati i protiv ove krajnosti.

2.Ne odbaci Bog narod svoj, koji napred pozna. Ili ne znate šta govori pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći: 3. Gospode! Proroke Tvoje pobiše i oltare Tvoje raskopaše, a ja ostah jedan i traže dušu moju da je izvade.  4. A šta mu govori Božji odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne prikloniše kolena pred Vaalom.

1. Božji izbor ili predestinacija je Božje predznanje o svojim pojedincima. Ovde se radi o predestinaciji jedne posebne grupe ljudi. Da je to ispravno tako gledati vidimo na primeru Ilije proroka.

2. Ovde je opisano kako je Ilija kao prorok istupio pred Boga sa optužbom na Izrailj. Ovo ima svoju težinu. Čovek sam po sebi je po spasenju učinjen malo manjim od Boga. Čovek ima veliki autoritet koji mu je dat, njegove reči imaju silu da otpuste ili svežu. Sad je tu neko još sa proročkim autoritetom i stavlja primedbu na Izrael.

3. Ono što mu Bog odgovara je genijalnost kao Hristova, koja vraća stvari uvek iznova na svoje mesto. Naime Bog njemu kaže: Ilija ti što ih ti optužuješ uopšte nisu Izrael.

4.Bog mu objašnjava da prorok ima problem u razumevanju u pogledu na stvari. On nije dovoljno razumevao izbor kao pitanje milosti, izgubio je Boga iz vida i vratio se na tradicionalizam jevrejstva kao izabrane nacije. Međutim nema tako nešto kao izabrana nacija.

5. Jevreji nisu izabrana nacija nego je Hristos izabran. Kada to kažemo mislimo i na nas u Njemu i Njega u nama. Oni koji su u Hristu, njima se Pismo obraća. Ps.105,15  "Ne dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne činite zla." stih 12  Tada ih još beše malo na broj, beše ih malo, i behu došljaci. Dakle ne svi milioni Izraela su izabrani narod.

6. Izabrani narod je Izrael a ne suprotno, da je Izrael izabrani narod.


5. Tako, dakle, i u sadašnje vreme ostatak bi po izboru blagodati.

1.Sedam hiljada u vreme Ilije su čudom Božjeg izbora milosti bili u stanju da se suprostave lažnom bogosluženju u narodu Izraela. Isto kao danas što su 144.000.

2. Onaj ko želi da razume ko su bili tih 7000, neka čita poglavlja koja slede nakon Božjeg objašnjenja Iliji. To svakako nisu bili ljudi koji se nisu mogli identifikovati, koji su se skrivali i bežali od svojih dužnosti. Jasno piše u 20 poglavlju prve Carevima: Tada prebroja momke knezova zemaljskih, i beše ih dvesta i trideset i dva; posle njih prebroja sav narod, sve sinove Izrailjeve, i beše ih sedam hiljada. I iziđoše u podne; a Ven-Adad pijući opi se u šatorima s trideset i dva cara koji mu dođoše u pomoć.

3. Ko zna Pisma zna i izabrane. Ko ne zna, ne može da prepozna. Izbor je božanski akt, delo, ostatak je produkt tog dela.

4. O ovom pitanju zaista ne može biti puno diskusije. Ova istina se treba braniti na svakom mestu gde se izdiže neka nacija, religija ili crkva - pitanje izabranih Božjih ljudi, poslanika ili kako god ih vi nazvali je povezano sa ničim drugim, nikakvim ljudskim radom ili kvalitetom. Samo Božje delo milosti je da postoje izabrani ljudi, ostatak.

5. Ostatak je tema koja se provlači kroz celo Pismo. Ostatak je izuzetan pečat u istoriji čovečanstva. Ne postoji drugo objašnjenje za ovaj fenomen od milosti. Kako objasniti da je bilo upravo 7000 izabranih u vreme cara Ahava? Knezovi zemaljski koji su izvojevali najveću pobedu koja je zapisana u Bibliji, su delovali u vreme najbezbožnijeg cara koga istorija opisuje. Ahav je i pored svog velikog potencijala otišao u strašan otpad. A komandovao je vojskom sastavljenom od preostalih knezova koji su bili 7000 tačno u broj.

6. Mi možemo slobodno da govorimo o paradoksu ostatka. Ostatak se pojavljuje tamo gde nema logičnog objašnjenja za to. Upravo na taj način Bog šalje poruku da On stoji iza tokova istorije i da mu se slobodno može poveriti svako poverenje. Njegovo delo proviđenja je iznad svake moći shvatanja a istovremeno vredno svakog poverenja. 

7. Pavle tvrdi da Bog u njegovo vreme takođe ima takav ostatak. Zašto bi danas bilo drugačije? Imamo li i jedan razlog da ne zatražimo u molitvi prosvetljenje po pitanju današnjeg ostatka?

8. Ustvari je ostatak taj narod koji ima sva duhovna preimućstva koja Jevreji kao nacija sebi pripisuju. Činjenica da su ljudi iz nacija koji su prihvatili Hrista primili Svetog Duha i živeli posvećenije nego jevreji je poraz nacionalističke teologije tog vremena, a i do današnjeg dana. Tamo je Bog gde je više svetosti, sa tim je ljudima Bog  koji su duhovniji. A prava duhovnost je duboka koliko i razumevanje dela milosti.

9. U srpskohrvatskom postoji razlika između reči blagodat i reči milost u teološkom smislu. Milost je povezana sa pitanjem krivice, predstavlja nezasluženo postupanje prema grešniku. Blagodat je povezana sa blagoslovima, sa pažnjom prema nekom ko toga sam po sebi nije vredan. Na ovom mestu u Pismu deluje da je podesnije prevesti sa milost grčku reč koja je ovde upotrebljena tj. haris. Postoji druga  reč koja se često prevodi kao blagodat eleos, koja ima značaj ne direktno povezan sa grehom nego posledicama greha, tj. ublažavanje, slično kao Samarjanin u Hristovoj priči.

6. Ako li je po blagodati, onda nije od dela, jer blagodat već ne bi bila blagodat; ako li je od dela nije više blagodat, jer delo već ne bi bilo delo.

1. Ovde nalazimo definiciju milosti preko suprotnosti. Nasuprot milosti po Pavlu stoje dela. Ovde se radi o posebnoj vrsti dela, to su ona koja se čine da bi se udovoljilo Bogu. Takvo shvatanje o Bog stoji direktno nasuprot hrišćanskom učenju o milosti, koje nas odvaja od svih drugih religija.

2. U svim savremenijim prevodima nedostaje ova zadnja opaska o delima, već stih završava ispred sa reči blagodat. 

3. Da se na ovom mestu vratimo ka Iliji i njegovim optužbama na Izrael. On tvrdi da je ostao sam. Bog kaže da je odabrao 7000 ostatka. Druga optužba ima veoma veze sa ovim stihom. Naime Ilija kaže da je Izrael pobio proroke. I Bog mu na tom mestu nije protivrečio kao u ovoj prvoj stvari. Dakle kolektivna odgovornost za pobijene proroke leži zaista na celom narodu. Ovo je jako učenje Božje reči o tome da si odgovoran kao član tela, dok god se javno tome ne suprostaviš.

4. Dakle ostatak je izabran i pored kolektivne odgovornosti za jedan od najtežih prekršaja koji se mogu zamisliti: ubijanje Božjeg čoveka. Ostatak nije samo u okolnostima greha, nego i u grehu i prekršaju. Ostatak se po krivici ne razlikuje nego po oproštaju. 

5. Ilija kaže: "Šta oni traže tamo u službi bezbožnog cara? Isti su svi do jednog." I Bog mu ne protivreči. Nego mu kaže da je On taj koji može da opravda krivog i mnogo više od toga. Bez da je ovaj tome doprineo ili je vredan toga. 

6. I sad idemo dalje do neverovatnog zaključka! Neki smatraju da ti ljudi nisu poklekli pred Valom, lažnim Bogom i Bog ih je izabrao. Dakle po njima ide prvo delo a onda izbor. Prvo zasluga a onda ostatak. Međutim ovde nadahnuće to ne potvrđuje. Bog kaže da je te ljude ostavio za Sebe, a kao posledica izbora nisu poklekli Valu, premda su za to mogli da izgube glavu. 

7.Ne može i jedno i drugo biti ite važnosti. Nešto mora biti prvo a nešto drugo. Milost u pravoj hrišćanskoj teologiji ima prvo mesto. Sve ostalo dolazi nakon toga i proističe iz toga. Koliko shvataš i živiš milost toliko si hrišćanin. Sve nasuprot tome je naopako.

8. Bog je toliko silan i premudar, da je čak i broj neprijatelja unapred određen! Zapazimo 232 kneza Izraela nasuprot 32 cara. Nije slučajna podudarnost u brojevima. Sve to služi da naše poverenje u Njega ojača.

9.Pripisati verniku i najmanju zaslugu bi značilo napustiti teren milosti. Protiv ljudskih zasluga su se borili najveći Božji ljudi u istoriji. Bilo im je odvratno i da pomisle da bi čovek mogao zaraditi naklonost velikog i svetog Boga.

10. Da je Bog rekao Iliji: Nemoj tako, nisu svi krivi; onda bi mi mogli da imamo neke dileme. Činjenica je da Bog ćuti u vezi nevinosti izabranih.  Milost mora biti potpuno milost da bi to bila. Kada se iznosi milost tu treba svi da ćute i ništa ne dodaju, ne samo zasluge ljudi, nego i grehe ljudi. Gresi se podrazumevaju kada je čovek u pitanju. Milost se podrazumeva kada je u pitanju Bog. Zato bi dodavanju milosti bilo čega ljudskog bilo kao da mu dodajete greh. Kao da Bogu dodajete greh, a svima je jasno koliki je to apsurd i hula.


7. Šta dakle? Šta iskaše Izrailj ono ne dobi; a izbor dobi; ostali pak zaslepiše.

1, Ovde se sada ponavlja tvrdnja iz kraja desetog poglavlja. Dakle Isaija nalazi ispunjenje u Pavlovim danima, reč je nepogrešivi vodič ne samo za prošlost i priče, nego sadašnjost i život. Mnogo je važnije poznati šta je reč danas nego šta je bila nekad. A lažni učitelji vole priče koje nemaju vezu sa današnjicom.

2. Ovde je ponovljeno da se izabrani narod razlikuje od nacije. Učenje o milosti ne daje mogućnost izabane nacije. Kako to da dan danas ima ljudi koji pored svega mogu da veruju da postoje superiorne nacije?

3. Pavle govori ponovo o gotovim činjenicama. Haris je do dan danas reč koju Grci upotrebljavaju za radost, prednost u svakodnevnom govoru, primera radi kada upoznaju nekog novog. Zamislimo kako može da reaguje poznavalac Mojsija i proroka, neki Jevrejin kada posmatra novoobraćene komšije Grke u njihovoj radosnoj svakodnevici, koji verovatno nikad nisu čuli da je postojao neki od proroka.

4. Tu jednostavno nema treće. Ili će im se pridružiti ili oslepeti. Pavle ovde proročanstvu dodaje još jedno u vezi duhovne slepoće. Strašno je odbaciti najpovoljniju priliku da se uskoči u reku milosti.

5. Ovde se za slepe kažu da su ostali. Ovaj ostatak nije od milosti, od haris radosti. Ono što je prvi ostatak kao manjina ali po važnosti veći, drugi ostatak je kao većina skoro beznačajan po vrednosti. 

6. Ovde se još jasnije vidi da je ostatak dobio upravo to što Izrael traži. Šta je bila težnja Jevrejina, saznajemo tako jasno u Jevanđeljima: sloboda od Rimljana, carstvo Mesije, poseban duhovan položaj. Sve ovo vernik dobija u sekundi, s tim da se sloboda odnosi na duhovno stanje.

8. Kao što je napisano: Dade im Bog duha neosetljivog, oči da ne vide, i uši da ne čuju do samog današnjeg dana. 9. I David govori: Da bude trpeza njihova zamka i gvožđa, i sablazan i plata njima;

Da se njihove oči zaslepe da ne vide, i leđa njihova jednako da su pognuta.

1. Kada posmatramo ovu interpretaciju očima Jevrejina, nije čudo što do današnjeg dana postoji toliko neprijateljstvo prema pavlijanskoj nauci. Rabini su u mnogo slučajeva spremni da priznaju i Isusa kao jednog od svojih ali Pavla nikako. Njemu ne opraštaju.

2. Međutim nije ih ovde potkačio Pavle nego sama istina. Primena ovih prokletstava na Jevreje je moguća za razumeti samo ako pođemo od Hrista. Kako drugačije objasniti da je razapet čovek koji je činio tolika čuda i govorio kao što niko nije, osim da je ta slepoća i neosetljivost došla sa najvišeg mesta. Poslata od samog Tvorca. 

3.Ovde su Jevreji upoređeni sa faraonom i tu važi takođe ono što smo pisali u devetom poglavlju. Da bi neko oslepeo prvo mora da vidi. Oni su gledali  i slušali nešto fantastično, zato su oslepeli i ogluveli. Šta su to videli kad su toliko oslepeli? Šta su to slušali kad su tako ogluveli?

4.Ovde su pre slepoće i gluvoće ipak navedena osećanja. Duh neosetljivi doslovno znači bolest spavanja, duh spavanja. Oni su uspavani pre nego što je Hristos došao. Oni su bili nespremni pre toga. Kako žalosno!

5. Ponavljamo biblijsko učenje o Božjoj suverenosti: Čovek ne biva otvrdnut kroz sopstveno neverovanje, niti biva primljen od Boga zato što veruje. On prvo ne veruje a nakon toga Bog aktivno donosi presudu da mu se pošalje pogrešan duh. Kazna za neverstvo jeste da takav više ne može da razume istinu, niti voli milost. Niko neće propasti svojom odlukom kao što neki uče. Propast je posledica božanske odluke.

6. David se osetio pozvanim da uputi molitvu protiv bezbožnih ljudi, upravo zato jer je znao da se bez Boga ne može propasti. Ovo su vrlo teške reči nadahnuća. Hrana koja se u staro vreme smatrala za vrhunac od svih blagoslova, ovde postaje sredstvo propasti. Kako može trpeza da bude zamka?

7. Mi se možemo setiti istorije o Navalu, koji je govorio ružne reči na Davida, bez ikakvog razloga. Naprotiv je David bio taj koji je čuvao imanje tog čoveka od kradljivaca. Naval je umro očito pogođen sudom Božjim za stolom u svojoj kući.

8. Hrana je ovde očito slika za prokletstvo materijalizma. Nije greh biti bogat, nego je greh to bogatstvo ne ulagati tamo gde je najpotrebnije. Ako je David slika za pravednost vere, tada možemo reći da je presudni test za bogate upravo odnos prema onima koji nose poruku vere.

9. Duhovna slepoća i pognuta leđa su posledica neverstva i nepodržavanja Božje stvari na zemlji. Nekom može biti čudno da Pavle ova prokletstva primenjuje na same Jevreje, ali zar i Naval nije bio Jevrejin. Ustvari je vrlo jasno da na nikog drugog ne može ni biti primenjeno Pismo. Ono se odnosi ne na nevernike nego na vernike.

10. Sud Božji pogađa oči i leđa, da ne mogu da se isprave i pogledaju na svoje spasenje u Hristu.