Plan sa jevrejskim narodom

22. Gledaj, dakle, dobrotu i nepošteđenje Božije: nepošteđenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ćeš biti odsečen.

1. Istorija služi kao učiteljica života. Sveta istorija još u mnogo većoj meri jer to više nije samo istorija nego uzvišena filozofija istorije. 

2. Mi verujemo ne samo u Boga, nego u dobroga Boga. I ne samo u dobroga nego i pravednoga. I prvo verujemo a onda idemo u istoriju da tražimo potvrde za svoju veru.

3. Istoričari naučnici smartaju da je jedino neutralan pristup pošten. Za nas vernike nema neutralnosti. Neutralnost je za nas grešna. Mi smo se poverili Onome koji je umro za nas i koji je jedina Istina koja potpuno isključuje sve ostale koje pretenduju da budu. 

4. Bog nije humanista, nego smo mi hrišćani. Mi težimo da se nazivamo Njegovim a ne Njega da nazivamo našim imenima. Mi ne činimo od Boga predmet istraživanja kao što to čine skolari i intelektualisti teolozi. Mi ne istražujemo Boga, predmet istraživanja je to što je On otkrio o Sebi. 

5. Mi smo sigruni i nesigurni u isto vreme. Sigurni što se Njega tiče a nesigurni što se nas tiče. 


23. A i oni, ako ne ostanu u neverstvu, pricepiće se; jer ih je Bog kadar opet pricepiti. 24. Jer kad si ti odsečen od rođene masline, i pricepio se na nerođenu pitomu maslinu; a kamo li ovi koji će se pricepiti na rođenu svoju maslinu!

1. Odsek koji je vrlo bitan za odnos nas vernika Hrista prema jevrejskom narodu počinje kao što i dolikuje lekcijom o veri. Vera bez Hrista je ništa, a Hristos bez vere ne pomaže. Oboje mora zajedno.

2. Iako smo već videli da je Bog u poslednjoj generaciji izabrao dosta poštenih Jevreja, mi ovde vidimo i drugu stranu toga, da je vera uslov. To da Bog izabira ali da je istovremeno taj izabrani tek izborom svoje slobodnje volje pravi vernik, zbunjuje naš ograničeni ljudski um. To je tako i primamo verom obe ove istine koje nisu protivrečne. U veri će nam već biti sve objašnjeno i usklađeno. Van vere ništa nećemo razumeti.

3. Bogu je sve moguće, rekao je Isus kada su ga pitali ko se može spasti. Nama uopšte ne može biti jasna pozicija apostola kojima su propovedani veoma visoki standardi, jer živimo u vreme kada su ti standardi sniženi ispod najmanje moguće mere. Hristova milost se uglavnom propoveda kao ona koja je zastupnička, zamenička, ali veoma retko kao ona koja proizvodi poslušnost.

4. Hrišćani nisu puno odmakli od Jevreja, ako uopšte! Greh Jevreja u odbacivanju Mesije je već nakon par generacija dobio pandan u odbacivanju Zakona od strane hrišćana. Oba neverstva su se preplela i odvela civilizaciju u stanje u kome je sada.

5. I sada postoje dva izazova za vernike Hrista i Zakona: Približiti Jevrejima Hrista i hrišćanima Zakon. Mesijanskih Jevreja ima priličan broj i tu se neke stvari dešavaju; ali hrišćana koji priznaju deset zapovesti je skoro zanemariv procenat. Očito da je ova Pavlova predikcija tačna.

6. Lakše će Jevrejin primiti Hrista nego hrišćanin Zakon.

7. Ovi će se pricepiti i to relativno lagano. Ovo je još jedno ponavljanje proročanstva o obraćenju Jevreja na kraju vremena. Očito je da će doći do jednog masovnog obraćenja u kratkom roku vremena.

25. Jer vam, braćo, neću zatajiti tajnu ovu (da ne budete ponositi), slepoća Izrailju pade u deo dokle ne uđe neznabožaca koliko treba.

1. Način na koji se ova istina iznosi govori o tome da je data na natprirodan način. Tajna ili misterija onog vremena je Pavlu pokazana direktno od Boga. 

2.U grčkom prepisu ovde stoji: da ne bi sebe držali za pametne. Otpad Jevreja je bio tako masovan da su Rimljani mogli da pomisle da su zauvek odbačeni i vredni prezira. Bog je sačuvao čast ovog naroda kroz proročku reč.

3. Ne smemo zaboraviti učenje o Božjem suverenitetu. Niko ne može propasti sam od sebe isto kao što niko se ne može spasiti sam od sebe. Ako ne veruješ, još uvek nisi izgubljen. Izgubljen si tek tada kada Bog donese odluku. Ako veruješ, to ne znači da si završio posao. Bog je taj koji donosi odluku.

4. Obzirom da živi u večnoj sadašnjosti, mi slobodno možemo reći da je Bog odluku već doneo. Iz Njegove perspektive se tačno zna pod broj jedan ko su spaseni i pod broj dva koliki ih je broj.

5. Ovo nama danas govori jasnije nego bilo kojoj generaciji pre nas. Očito je da je 144.000 jedan doslovan broj izabranih u poslednje vreme, kao što je 7.000 bilo u vreme Ilije, koje je Bog video a nakon toga su izbrojani kao vojnici cara Ahava.

6. Protiv ovog Božjeg suvereniteta se podigla pobuna koja i dalje tinja u onima koji pitanje izbora ne mogu da progutaju. Oni smatraju da to dovodi u pitanje Božju ljubav. Međutim zaboravljaju da se pitanje izbora i pitanje ljubavi ne sme mešati. Kad propovedaš izbor, onda propovedaš kao da ljubavi nema. Kad propovedaš ljubav onda to činiš kao da ljubavi nema. A mi znamo da je ima. Mi znamo ko je On, samo ne možemo dobro izneti istinu ako mešamo stvari koje ne idu zajedno.

7. Dakle Bog je odlučio da deluje kroz neveru Izraela, pošto nije dobio priliku da deluje kroz veru. Okrenuo se na sasvim novo polje delovanja, na sasvim nov način. Propoved koja je poslana neznabošcima, nacijama je bila nešto potpuno novo, a opet jasno potvrđena u proročkim spisima. Oni su samo dobili novu primenu i bili su obasjani jasnijim svetlom.

8. Pavle je nakon što mu je tajna otkrivena, potvrdu našao u Pismu, što ćemo videti u narednim stihovima. Dakle prvo se upali svetlo a onda se čita Pismo. Ovi što hoće da imaju život tražeći ga u Pismu, čitaju u mraku. Mi danas govorimo o intelektualizmu, skolarskom tumačenju Pisma. Ovo je jeres našeg vremena.

9. Ulaženje neznabožaca govori o tome da je njihova pozicija vani. Slično kao u istoriji o Noju, pozicija zivotinjskog sveta je bila napolju, dok nisu ušli u kovčeg. Obzirom da je mera Nojeve arke bila unapred proračunata, kao i sve prostorije unutra, jasno je da je broj živog sveta morao neko unapred da zna.

10. Takođe je činjenica da niko iz arke nije bio izbačen. Svi koji su ušli tu su i ostali dok se voda nije povukla. To znači da arka nikako ne može biti slika za jedan narod ili jednu crkvenu denominaciju. Arka je slika za Hrista. Upravo zato stoji obećanje da "ko pobedi, više neće izlaziti napolje (Otk.3,12)". Odnosi se na živi Hram Hristovog tela.

11. Upozorenje Pavla da se Rimljani ne bi smatrali pametnima nosi jak proročki zvuk. Upravo je iz Rima ceo svet zaražen jeresi da je crkva iznad Hrista. Nema ni jedne verske denominacije koja kaže da je arka Hristos. Oni kažu da je arka slika za crkvu. Ovo je suština jeresi crkvenog institucionalizma, da je crkva u centru. Crkvama se daju Hristovi prerogativi i ovlaštenje. Crkva se vidi kao institucija a ne obavezno kao telo vernika.

12. U ovoj stvari se nikako ne sme popustiti. Duhovni, biblijski pogled na crkvu je verničko telo, Hristovo telo. Dakle mi ne smemo upasti kao jevreji, srednjovekovna i moderne crkve u tu zamku da kažemo mi smo vernici dakle mi smo sa Hristom. Ne. Vredi suprotno od toga, mi smo sa Hristom dakle vernici smo. Hristos je veći od crkve i ne zavisi od nje, naprotiv.

13. Bog je još Mojsiju otkrio da je On taj koji čoveka čini slepim ili gluvim, kada se požalio da je sporog jezika i nepodesan za zadatak na koji je poslan. Drugim rečima, samo poslanje je znak nepogrešivog izbora. Kada bismo imali potpuno poverenje u božansku nepogrešivost, bili bismo oslobođeni bunta. Jer smatrati sebe pametnim i razumeti sve jeste ništa drugo nego pobuna.

14. Narod Izraela je morao da oslepi kao što se dešava čoveku kada gleda u sunce. Svetlo je bilo tako jako i jasno da nije moglo da se nađe kompromisno rešenje. Ko odbija veliko svetlo pada u veliku tamu. U pitanju Hrista nema delimičnog slepila, to nam mora biti jasno. Bog ne daje Duha na meru. Ili imaš ili nemaš!

15. Dakle nije bilo druge nego da se dozvoli očigledna slepoća i nacionalni otpad. Da su ostali unutra više niko ne bi mogao ući, jer bi ga isterali. Jerusalim mora da bude opustošen da bi se ponovo naselio. I upravo tu leži razlog današnjeg opšteg otpada hrišćana. Ako bi slepilo i otpad bili samo delimični, tada ne bi imali uslove za novi početak.

26. I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doći će od Siona Izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.

1. Moramo zapaziti da ovo predviđanje preskače jedan deo. Očekivali bi smo da kaže da će prvo iz nacija ući broj koliko treba, pa će se onda jevreji njima priključiti itd. Ovde kaže da će se samo to čeka da uđe iz nacija broj koji treba. Deluje kao da su izabrani iz jevrejskog naroda već unutra, pa samo da se broj popuni. Mnogi to vide tako.

2. Međutim mi ne možemo tako da posmatramo. To što se jedan korak preskače ima drugačije značenje. Stvari će se u poslednje vreme odigrati zaista velikom brzinom, kao što je u prethodnom odseku par puta nagovešteno. Kada uđe zadnji iz nacija, vrlo brzo će put unutra naći izabrani iz izraelskog naroda. Verujemo da Bog u ovom narodu radi na pripremi tako temeljito i dobro, da će vidljiva manifestacija opšteg probuđenja biti u kratkim jedinicama vremena.

3. Na ovom mestu kao mnogo puta, Pavle ne citira doslovno jedno proročanstvo, nego povezuje nekoliko njih, dodajući im interpretaciju. Ovo je takođe drugačije od intelektualnog i skolarskog načina tumačenja. Njega vodi Duh. On je to video i potvrđuje Pismo. Oni nisu ništa videli i njihovo tumačenje je bez sile i Duha.

4. Postoji više slika Božje zajednice: Jerusalim, Hram, Sion. Takođe postoji više plemena, više ličnih imena zajednice: Izrael, Jakov itd. Oni svi predstavljaju jedno te isto, samo je razlika u onome što se naglašava. Jakov je izabranik koji još nije pobedio i postao Izrael. Dakle to je izabranik u fazi pre konačne pobede. On je Jakov sada a u perspektivi Izrael.

5. Sion je brdo na kome je carski dvor Davida. Označava Davidovu lozu, tj. samog Hrista po telu i njegove sledbenike koji su od vere. David je sinonim za veru.

6.Osim što ovo proročanstvo znači da je Hristos pojedinac iz Davidove loze izbavitelj i da će obavitit čišćenje i uklanjanje greha postoji i današnja primena. Na osnovu Isaije 2 i ostalih svedoka znamo da će probuđenje doći sa Siona, velike i visoke gore koja je iznad svih ostalih. I tamo će prilaziti svi narodi, pa i jevrejski.

7. Proročka slika se otkriva našim očima, da će poslani propovednici vere i Hristovog dela očišćenja poučavati narode veri i između ostalih izabrani od Jakova će primiti vest u toj meri da će delovati da se sav Izrael obratio.

 27. I ovo im je moj zavet kad otmem njihove grehe.

1. Ovo je vrlo prikladan prevod za ono što se želi reći. Oteti od nekoga nešto što on rado ima, čak i kada to nije uvek njemu po volji.

2. Mi nećemo ovakav doslovan citat naći u Prorocima. Ovo je nadahnuta interpretacija više izjava povezanih u jedno. Pre svega tu su obećanja o novom zavetu iz Jeremije. Dakle novi zavet je nešto što je više nego samo obećanje. To je završena stvar, obavljeno delo.

3. Uzimanje, otimanje greha u vreme kada je ovo pisano se odnosi na krst. Veoma skupo plaćeno otimanje onoga što je uništavalo narod. Bog je stvorio sebi neprijatelje spasavajući ih. 

4. Istina krsta i Hristove žrtve je u međuvremenu našla svoj put do srca. Toliko je to veliko da nije moglo da bude sakriveno i danas postoji konsenzus među vernicima u vezi Hristove žrtve.

5. Danas međutim, krst više nije probna istina jer ga veruju tolika većina. Otimanje greha danas se odnosi na Hristovo delo uklanjanja greha u svetinji što je definitivno probna istina za ovo vreme. Trenutno u to veruje vrlo malo ljudi.

6. Cena za grehe je plaćena, niko neće stradati zbog greha, nego samo zbog nevere. Međutim do nevere treba tek doći. Nevera može nastati samo kad postoji istina u koju se treba verovati a može i ne verovati. Kada nema istine niti ima vere niti nevere.

7. Istina za ovo vreme je da je Hristos u posredničkoj službi uklanjanja grehe iz Svetinje tj. karaktera svog naroda. Pošto se ovo slabo propoveda malo je nevere i malo je znakova da će se izaći iz faze Jakova.

8. Očito je da se danas nalazimo u fazi Jakova što znači prevarant. Ako idemo u arku unutra ili Hram, tada je jasno da su to niko drugi nego 144.000 u fazi prevaranata.

9. Kada se kaže da će doći vreme da ne izlazi laž iz njijhovih usta, to naglašavanje očito znači da su bili lažovi tj. imali neke neispravne predstave o Bogu i Njegovom delu slično kao Jovovi prijatelji.

10. Božje delo uklanjanja greha za njih treba da razumeju i da ga prate gde god On ide.

28. Po jevanđelju, dakle, neprijatelji su vas radi; a po izboru ljubazni su otaca radi.

1. Ovo je mesto od tolike važnosti za razumevanje Jevreja, da se teško može rečima iskazati. I ne samo za razumevanje prošlih nego i sadašnjih odnosa u Božjem narodu.

2. Naš prevod ovde može da deluje zbunjujuće. Prevod bi mogao i ovako da glasi: Iz ugla posmatranja jevanđelja oni su neprijatelji prema vama ali sa ugla posmatranja nasledstva su vredni poštovanja zbog otaca.

3. Vrlo je bitno da razdvojimo dve stvari, dva pogleda na jevreje. Jedan je Jevanđelje drugi je zakon nasledstva. Oni su neprijateljski nastrojeni prema Jevanđelju, a na taj način su postali borci protiv samog Boga.

4. Sa druge strane oni imaju pretke, rodbinu, porodične veze sa celim nizom svetih ljudi od kojih je i najveći čovek koji je hodao ovom planetom. Zakon nasleđivanja koji je uspostavljen stvaranjem nalaže da ovaj ugao posmatranja uzmemo takođe u obzir.

5. Kada Bog već ne može da ih blagoslovi Jevanđeljem jer ga odbacuju onda ih blagosilja kroz nasledni faktor. Jer već smo rekli da mali sastojak kvasca može da ukiseli celo testo. Takvim povezivanjem Bog deluje na telo vernika, ali i na sva ostala tela. Kada se obrati jedan član porodice, Bog kroz Njega blagoslovi sve članove, ako oni ne ostanu u neprijateljstvu.

6. Ovo su svakako tajanstvene veze koje se ne mogu u potpunosti razumeti ali se mogu verovati.

7. Problem je kada se blagoslov jevanđelja meša sa blagoslovom nasledstva. Ovo je opšta prevara svih religija i institucija verske prirode, kada pokušavaju da prikažu da je njihovo prihvatanje i svaki pozitivan uticaj zbog toga šta su oni. Primera radi mnoge institucije kažu za sebe da su oni ta apostolska i jedina crkva. Dokaze za to nalaze u blagoslovima nasleđa.

8. To je neispravno. Jer mi ili bilo koje telo na svetu ne može biti prihvaćeno od strane Boga na osnovu bilo čega drugog osim onoga što je Hristos obavio za nas. Mi smo prihvaćeni kroz Njega i u Njemu, tj. Hristu.

9.Tako je Hristos pozitivna osnova svakog tela, institucije, organizacije. On je u svemu sve osim greha. I ako pojedinac ili organizovano telo ovo ne priznaje, onda se suprostavlja Jevanđelju. Mi ne smemo da budemo deo toga i pored toga što priznajemo pozitivne aspekte nasledstva.

10. Mi nismo pozvani da se bunimo protiv tih tela, nego Bogu Božje a caru carevo. Mi možemo pripadati samo Bogu, a kome čast čast a kome vlast vlast. Carevi i kraljevi ovog sveta će svi doći ka Sionu, a ne suprotno. Mi smo neutralni u političkim i nacionalnim, verskim poslovima, jer nećemo suditi niti dobro niti loše. Istovremeno ćemo Jevanđeljem gledati da blagoslovima nasledstva dodamo i onaj preko koga se jedino prima sveti Duh.

11. Jer je bez Duha sve bezvredno i mrtvo, koliko se god činilo živo.

29. Jer se Bog neće raskajati za svoje darove i zvanje.

1. Onima koji danas naučavaju judaizam je ovo omiljeni argument. Oni predstavljaju ovaj stih kao dokaz da se ništa nije promenilo o odnosu Boga i Njegovog izabranog naroda, po njihovom mišljenju i dalje naroda Jevreja.

2. Mi smo drugačijeg uverenja. Izabrani narod danas nije nijedna nacija ili institucija. To je telo vernika koji žive po svetlu koje im je otkriveno. Nisu Jevreji nosioci spasenja nego Hristos. Povezanost sa Hristom je večni život i dar Duha je samo verom u Njegovo delo koje je obavljeno za nas. Samo propoved vere u Njega je istina. 

3. Oni narodi i pojedici, organizacije koji to ne prihvataju su napolju. 

4. Dakle nešto se promenilo i stalno se menja. Hristova pozicija u Nebeskoj službi ide unapred. On popravlja poziciju čoveka sa svakim novim korakom. Oni koji ga prate u veri to su Njegovi. Oni koji ga se ni svesno ni nesveno ne odriču takođe su Njegovi. Oni koji žive u neznanju nisu osuđeni, ako prate savest koja je Njegovo delo u čoveku.

5. Oni koji ne prate, njima se ne može pripisati nešto što im ne pripada. Paušalno celi narod staviti, celo telo staviti u Hrista, u spasenje u blagoslov je pogrešno. 

6. Šta onda ovaj stih znači? On nije potvrda judaizma nego je dat protiv antisemitizma. To je ogromna razlika. Ako ja nekome pobijam njegov ekstremizam to ne znači da zastupam drugi ekstremizam. Boriti se jednim krajnjim stanovištem protiv druge krajnosti je taktika začaranog kruga u koji vodi neprijatelj.

7. Danas ne postoji u odnosu na Jevanđelje izabrani narod ili izabrana crkva. U odnosu na Jevanđelje u poslednje vreme su izabrani 144.000 koji su očito iz raznih naroda i religija i jezika. Najpreciznije rečeno oni su iz svih naroda plemena i jezika. To su prvenci iz svih tela na ovoj zemlji koja postoje.

8. Na taj način, principom kvasca, ti pojedinci su blagoslov za celo telo kome pripadaju, iz koga su izabrani. Svi su narodi blagosloveni u semenu upravo kroz 144.000, jer su oni povezani sa Hristom. Tako će se ispuniti obećanja.

9. Obećanja koja su data Jevrejima i darovi, su takođe data svim narodima. Ovaj stih samo govori o tome da Jevreji nisu isključeni iz darova i obećanja, kao što to neki tvrde. Pošto su Jevreji u naslednom smislu još za nijansu više vredni poštovanja, kako mogu neki da tvrde da su potpuno odbačeni i da ih treba prezirati i ne smatrati za ljude?

10. Antisemitizam koji nosi odeću pobožnosti je daleko od pravog duha. To je čisto zlo i napad na božansko delo izbora i Njegova obećanja. Nije Bog takav da nešto obeća pa da povuče. Činjenica nacionalnog otpada ne govori ništa o Njegovoj verodostojnosti nego o našoj slabosti. Međutim Bog kojem je slabost poznata, On je unapred ulkalkulisao i opet će sve izvesti na dobro.

11. Jedino što neće biti dobro za tebe ako ostaneš u judaizmu ili antisemitizmu, jer tu nema duhovnog hleba i večnog života. Telo kome pripadaš će biti blagosloveno ali ćeš ti ispasti iz njega ne prepoznavajući napredak koji je Bog ostvario.

30. Jer, kao i vi što se nekad suproćaste Bogu a sad biste pomilovani njihovog radi suproćenja

1. Ovo je nastavak objašnjavanja tajne koju je apostol navestio, da se Rimljani ne bi smatrali previše mudrima: naime ovo je jedini ispravni pogled na pitanje Jevreja i nacija, pogled milosti. Antisemitizam čak i u najblažem obliku predstavlja napad na nauku o milosti.
Božje delo spasenja je iz čiste milosti i nikako po zasluzi.

2. Ako su oni pomilovani, to je bilo upravo u trenutku dok su još bili protivnici. Ne može da bude pomilovan onaj koji nije prvo kriv. Onaj koji prvo nije odbacio ne bi mogao da primi. Ne može da se primi ono što se već ima. Dakle nikakve zasluge nemaju nacije u tome što im se desilo Jevanđelje.

3. Otpor Jevreja je išao tako daleko da su razapeli najboljeg čoveka koji je hodao ovom zemljom. Do toga ih je više dovela njihova samopravednost nego grešnost. Nisu Jevreji toliko loši koliko su samopravedni.

4. Zar to nije dovoljno upozoravajuće da istu grešku ne ponove hrišćanske nacije!? Ukoliko donesu ove početne pogrešne zaključke, tada će neizostavno upasti u istu zamku. Oni moraju da priznaju da je milost bila ta koja im se desila.

5. Oni moraju da priznaju da su u tom transferu milosti Jevreji učestvovali. Kakogod, oni su bili taj narod na kome su se kola slomila. Njihova pozicija nije bila jednostavna jer su bili najviše izloženi napadima sila zla. Ko kaže da na njihovom mestu druge nacije ne bi isto ili čak gore reagovale. 

6. Slabosti Jevreja su iste slabosti koje imamo i mi svi. Mi učestvujemo u istoj prirodi imamo iste probleme. Osuditi Jevreje i staviti ih pod kolektivnu krivicu je osuditi same sebe.

7. Uzmimo primer Nemačke. To je zemlja koja je iznela najveći teret Reformacije. To je tlo koje je blagosloveno nekim od najfinijih blagoslova neba. Upravo ono što se izdiglo do samog neba, je moralo zbog neverstva da potone do najcrnjeg pakla. 

8. Ako bi imali jedan broj dobrih učitelja danas, koji bi našim narodima mogli da pokažu istinu sakrivenu u istorijskim tokovima, došlo bi do velikog pokreta nabolje.

9. Dakle Bog, poput dobrog majstora koji ima loš alat, nije mogao da deluje kroz poslušnost Jevreja, delovao je kroz njihovu neposlušnost. Time što je izbio toliki rat u Judeji oko Hrista, glasovi o ratovima su probudili nacije da obrate pažnju na poruku.

31.Tako i oni sad ne hteše da veruju vašeg radi pomilovanja da bi i oni bili pomilovani.

1. Ovde je vrlo jasno da su nacije postale nosioc nauke o milosti. Niti Avgustin niti Luter nisu Jevreji, a dato im je svetlo za njihovo vreme. Tako je i do danas. To je naša velika šansa. Ovo je vreme naše velike šanse, da razumemo i doživimo pomilovanje. Nezasluženu ljubav koja nas vodi na pokajanje.

2.Jevreji ovo delo nisu hteli da priznaju i veruju sve ove hiljade godina, ali očito neće ostati tako. Ispuniće se vreme i očito je već jako blizu ako posmatramo koliko se neverstvo proširilo u hrišćanskim nacijama. Obzirom da Božje delo nikako ne može da stane, kao u disciplinama sa štafetom, uvek je tu neko da preuzme.

3. Jevreji će ugledati Avrama Isaka i Jakova u carstvu milosti, kao i mnoge iz naroda ovoga sveta, a sebe napolje izbačenima. U tom trenutku će potražiti pomilovanje i hteti da budu spaseni po milosti a ne po zaslugama. Onoga trenutka kada više ne budu tražili posebna preimućstva pred Bogom po sebi samima, kada se ne budu oslanjali na to što su Jevreji, doći će u mirne vode.

4. To se naravno ne odnosi samo na Jevreje. Ovi stihovi Pisma u naše vreme se odnose više na hrišćansku crkvu nego na sam narod Jevreja. Jer oni su ti koji upadaju u neverstvo jer im je objavljeno. Oni koji žive u neznanju ne mogu da budu nevernici.

5. Da bi postao nevernik prvo moraš da čuješ istinu, pa da joj se određeno vreme suprostavljaš, pa da tek onda pređeš granicu strpljenja. Zato nam nije dato da sudimo, jer ne znamo koliko je vreme i koje su granice. Mi ne znamo ko su "Oni" i ko smo "mi". Zato treba da se molimo da nam se pokaže.

32. Jer Bog zatvori sve u neverstvo, da sve pomiluje.

1. U užem smislu ovo sve se odnosi na hrišćane i jevreje, ali je jači smisao da su svi ljudi zatvoreni u neposlušnost. Naš prevod je ovde neprecizan. Da je u pitanju neverstvo onda bi zaista mogli da posmatramo samo vernike. Jer već smo rekli da treba ispuniti uslove da dođeš do neverstva. Nevernik je neko ko je rođen u luksuzu istine, ali je ne ceni. A na svetu je velika većina odrasla u lažima.

2. Neposlušnost je opšta crta stare čovekove prirode, čovečanstva. Oni koji žive bez Jevanđelja i Zakona, oni nisu svesni svoje neposlušnosti. Oni mogu ili da se pomire sa neposlušnošću proglašavajući je normalnom ili da pokušaju da je pobede svojom silom ili nekom disciplinom. Ovo je pokretačka sila svih religijskih pravaca i etičkih učenja.

3. Među njima su i oni koji kažu da veruju Pismu. "A Pismo sve zatvori pod greh..." (Gal.3,22). 

4. Ukoliko izostaviš iz opšteg greha i neposlušnosti samo jednog jedinog, ukoliko i pomisliš da si to možda i ti sam, ti nisi vernik Pisma.

5. Sveopšta grešnost je stub temeljac nauke o milosti. Milost je na sve i za sve, ako nije samo za jednog ili za neke grupe onda se cela građevina ruši.

6. Zato je poslanica i napisana, zato je preventiva, profilaktika od duhovne zaraze i bolesti. Jer oni koji napadaju nauku o milosti, oni to neće napraviti otvoreno, nego podmuklo. Kao što divlje zveri napadaju zadnjeg u krdu i kidišu uvek na najslabije i najmanje mladunče, tako je i sa njima.

7. Zato su oni zadovoljni koje neprijatelj nadahnjuje, da samo jednog jedinog proglase za čistog i pravog u sebi samom, samo jednu grupu, samo jedno učenje, jednu crkvu. Samo malo ako im se popusti, sve propada. Ako milost ne trebaju svuda i svi, u svako vreme, onda je nećemo tražiti kao čovek svog prvenca.

8. Ako je grešnost izlečiva bolest onda nismo potpuno u zavisnosti od Njega. Međutim, mi znamo kolika je to zabluda i gubitak duša.

33. O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijeg! Kako su neispitivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putevi!

1. Pravo je da se ovakvom odom završava katehistički, poučni deo poslanice. Od 12 poglavlja počinju praktična pitanja. Jer cela nauka koju smo imali pred očima prethodnih 11 poglavlja je samo odblesak neshvatljive dubine i natprirodne inteligencije.

2. Da li smo svesni koliko su predmeti koji su nam izloženi bili i ostali presudni za dobro naših naroda i pojedinaca, naše dece i naših duša? Za to je teško naći reči.

3. Upravo ovde se izražava ta nemoć čoveka, ograničenost ne samo u fizičkom smislu. Mi nismo ni u duhovnom smislu u stanju da obuhvatimo toliku dubinu. Čak i kada smo najbliže istovremeno smo veoma daleko.

4. Oni na koje deluje Božji duh ipak neće rezonovati na taj način da odustaju od istraživanja onoga što je neispitivo i neistraživo. Naprotiv. Ukoliko toliki speleolozi i planinari cele živote posvećuju istraživanju dubina i visina, koliko bi mi još više trebali!

34.Jer ko pozna misao Gospodnju? 35. Ili ko Mu bi savetnik? Ili ko Mu napred dade šta, da mu se vrati? 36. Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve. Njemu slava vavek. Amin.

1. Ovde se navode više starozavetnih svedoka u vezi Božje suverenosti. Dakle činjenice koje idu u smeru pitanja Ko?. Gde je taj još jedan koji može da se uporedi sa Njim.

2. Jovu je Bog u svom odgovoru postavio dosta pitanja u tom smeru. Gde si bio ti kada je to stvarano? Ko je taj koji može da se sa time uporedi što je stvoreno? Da li zapažaš koliko je to izvan tvoje moći?

3. Zašto mu je Bog odgovorio na taj način, na sve moralne dileme i pitanja o pravednosti koje je ovaj drevni čovek Božji postavio?

4. Jov je došao u situaciju da mu njegovo versko iskustvo i slika o svetu nije mogla pomoći. Njegovo poverenje je poljuljano jer nije mogao da razume smisao u svemu što je doživeo, a ponajviše u onome što su mu prijatelji naglašavali u njihovim govorima i pokušajima da mu nametnu njihovu sliku o svetu.

5. Dakle u poziciji kada si iskušan kroz samo zlo koje ti se dešava, već je dovoljno teško opstati. Međutim kada na to dođu još napadi kroz učenja drugih ljudi, tada je gotovo nemoguće odbraniti se. Očito je potrebno biti spreman još mnogo ranije nego što iskušenje navali.

6. Jov je verovao da je čovek pravedan jer čini dobra dela pod jedan i ne čini zlo pod broj dva.

7. Jov nije imao spoznaju o tome da je čovek nepravedan i grešan ne po tome što čini ili ne čini nego po tome šta jeste. On nije znao da je grešnost urođena a ne samo stečena. On nije imao potpunu spoznaju o čoveku, premda je imao odličnu sliku o Bogu i ispravno o Njemu govorio.

8. Na taj način je posmatrao iskušenja kao nešto što dolazi spolja, a takođe i pobeda nad grehom je u tome da se čovek odupre svim svojim silama. On je bio celog svog života pobednik nad grehom i imao je veliki blagoslov.

9. Pošto je čovečanstvo sagrešilo u Adamu, tj. kada je Adam bio celo čovečanstvo, nijedan nije izuzet iz grešnosti. Greh je nama imanentan, deo nas, unutra. Pobeda nad grehom je takođe iznutra, unutra čovečanstva to što je obavio On za nas. 

10. Pobeda nad grehom je Njegova bez našeg udela. Mi verujemo u tu pobedu i kroz veru dobijamo silu. Ostaje samo da ostanemo u toj pobedi i to je naš udeo gde se onda upravo dešava ono što je Jov naglašavao. Međutim ono što je Jov video kao početak, to je bio u stvari kraj. Ono što je video kao uzrok u stvari je posledica.

11. Upravo iz tog razloga Bog otkriva delo stvaranja koje je slika za delo spasenja. Stvaranje je samo spasenje drugim jezikom. Šest dana stvaranja je šest hiljada godina spasenja. I upravo je u tome Božje rešenje, da broj jedan bude na prvom mestu i da se to posmatra. Ne da se na prvo mesto stavlja dvojka.

12. Ovo je Jov razumeo kada je stavio ruku na usta.

13. Ne znamo koliko će današnjih učitelja na sličan način zatvoriti usta iz kojih je svih ovih godina izlazila mešavina vere i dela koja je ubijala naš narod u pojam! Takva religija ti ne može pomoći u konkretnim iskušenjima života.

14. To da je Bog sve u svemu u delu spasenja i izbavljenja čoveka, kroz istoriju i danas, mora da bude pečat današnje reformacije hrišćanstva.

15. Zaista je trebalo ovako da se se završi veličanstveni odsek poslanice u kojoj je prema mišljenju svih Božjih ljudi u prošlosti iznesena predmet po predmet, tačku po tačku osnova hrišćanske nauke i vere. Da joj se ništa ne doda niti oduzme nego naprotiv, da se stavi reč na svoje mesto u našim srcima. Amin.