Duhovno bogosluženje (12,1-21)

1. Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.

1. Ovo je početak praktičnog dela poslanice i saveta o pobožnosti. Ukoliko ne bi imali znanje iz prethodnih jedanaest poglavlja mogli bi lako upasti u zamku, jer se ovde ne radi o tome da čovek pobožno živi pre nego što je doživeo promenu. Prvo doživljaj promene a onda trud da se ispune visoki zahtevi naše vere. 

2. Takođe važi i suprotno. Ukoliko bi imali samo prvi deo poslanice bez znanja praktične pobožnosti imali bi malo koristi od velikih istina. Istina koja se ne živi se zaboravlja i nastaje sumnja.

3. Dakle jedna je krajnost pokušaj da se u starom živi novo a druga da se vernik osloni samo na poznavanje činjenica.

4. Ovaj poziv stoga ima silu upozorenja, ali ne za stare i nepreporođene ljude. Tako ga i treba čitati. Ukoliko ti je ovo previše visoko i imaginarno, tada traži promenu pre nego što kreneš da proučavaš ovo poglavlje.

5. Milost se ovde predstavlja ne samo kao što moderni propovednici rade, u smislu zamene i otkupljenja, nego kao milost koja omogućava poslušnost i potpuno predanje. Hristova milost je data kao beskonačni izvor sile da bi je upotrebili, da je ne bi primali uzalud. 

6. Rimljanima je propovedana nauka čistog Jevanđelja, nauka o milosti koja prevazilazi sve moguće, ljudske pojmove ljubavi i požrtvovanja. Videli smo koliko se položaj čovečanstva popravio i šta smo primili bez zasluge i udela. Sada je bilo potrebno da im se pokažu dužnosti koje proizilaze iz te spoznaje.

7. Dati telo na žrtvu je svakako slika iz starozavetnog žrtvovanja, ali ne samo to. Sve nacije i religije su imale, a i do danas je tako, ceremonije žrtvovanja i pojmove o tome da postoji dug prema božanskom biću. U našem slučaju žrtva je morala da ispuni strogo određene uslove da bi bila primljena. Nije smelo da se prinosi nešto bolesno ili povređeno i slabo, sa bilo kakvom manom.

8. Ne predstavljaju sve starozavetne žrtve Hrista i Njegovo delo žrtvovanja za čovečanstvo. To se danas veoma površno posmatra. Žrtvovanje simboliše i vernike. Primera radi sveštenička žrtva predstavlja samog sveštenika jer nije mogao doći sa jagnjetom. Za sebe je morao prineti vola. U ceremonijalnoj slikovitoj službi je vo slika duhovnog vođe. Tako je i sa mnogim drugim propisima koji imaju duhovno značenje.

9. Prineti sebe na žrtvu se može prevesti kao prikazati sebe, izložiti se. Dakle ne odnosi se samo na čin žrtvovanja nego stalni status žrtve. Činjenica da je žrtva sveta i ugodna Bogu dokazuje da se ovde radi o verniku koji je doživeo promenu, koji je u veri prihvaćen i preporođen. Upravo takav ne sme da se osloni na svoj doživljaj.

10. Ovo je strahovito raširena pojava u modernom hrišćanstvu protiv koje se ovde upozorava. Ljudi se zadovoljavaju svojom promenom i početnim uspehom. Oni grade na svom doživljaju, na onome što se odigralo u njima umesto da se i dalje kao što su počeli tako i žive oslanjajući se na ono što se odigralo u Hristu.

11. Treba da se položi živa žrtva, tj. novi život koji si dobio u Hristu, on treba da se prinese, prikaže i izloži Bogu. Ne samo da se Bogu da ono što je bezvredno, staro, stari čovek i gresi. To bi bila izdaja Gospoda, da mu se da samo ono što ne vredi ni prebijene pare. Bogu treba da se da novi život, da mu se posveti i preda da On dalje vodi i odlučuje.

12. Jer mnogi, zaista mnogi, daju Bogu grehe i svoj stari život, a novi zadržavaju za sebe!
To je prekršaj žrtvenog zakona. 

13. To što je rođeno od Boga i novo to se poziva na predaju. To je duhovno bogomoljstvo i ispravan stav i život u Hristu. Sve ostalo je laž i prevara. Prevara samog sebe i drugih i Boga. To je prinošenje žrtve sa manom. Jer jedna mana, jedan nepokriveni i nepriznati greh, kvari kompletno bogosluženje i ne može da bude primljeno.

14. Nije slučajno što se ovde telesno ponovo stavlja na suprot duhovnom. Kraj tela je početak duha. Ne može biti novog dok staro prvo ne prestane. Tu nema kompromisa. Takođe služba ustima je ništa jer celo telo, celi čovek treba da se preda. Ne samo delovi.

15, Ovaj koji piše ove redove se obratio preko ovog stiha, slušajući propoved čoveka koji je objasnio kako žrtva mora da bude živa. Slava Bogu za to! Neizmerna zahvalnost za ovo jako koplje u moje staro srce.

2. I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.

1. Ovo upozorenje doslovno znači da se ne dozvolimo formirati na sliku ovog vremena i trendova. Rim tada, a danas celo globalno selo ima veoma jak uticaj da nas odvoji od Božjeg plana da nas stvori na svoju sliku i dovede u stanje u kojem je bio Adam pre pada u greh.

2. O ovoj temi promene kroz obnovljenje uma je prosvetljen mudrošću pisao učitelj Božje reči Watchman Nee. Mi smo u prvom stihu videli kako se telo predaje na žrtvu, a ovde vidimo kako se predaje um. Kao što telo može da preda samo obnovljen, tako je i sa umom, s tim da se ne govori o tome da um treba da se preda, napusti. To nije potrebno.

3. Dakle obnovljen čovek ima i dalje svoju staru prirodu i sklonosti koje mora neprestano da stavlja pod kontrolu, da izlaže na žrtveniku. Telo ima značenje nižih sila naše prirode, to su naše telesne potrebe koje su grešne i moraju da se neprestano posvećuju. Um (Nous) znači ne samo inteligenciju i znanje, nego više od toga mišljenje i volju čoveka. To su duševne (psyche) sile čovekove prirode koje su više od telesnih.

4. Dok je predaja telesnih sila prikazana slikom žrtvovanja, duševnim silama je potrebno obnovljenje. Telesne grešne potrebe jednostavno moraju da prestanu, duševne ne. One moraju da se obnove. Vera ne znači da je sve što je u duši treba da se zanemari. 

5. Da bismo dobro razumeli ovaj stih, potrebno je da napravimo razliku: u prvom stihu 12 poglavlja je čovekova priroda predstavljena kao dihotomija, dvojičnost tela i duha. Telo ne predstavlja čovekovu samo fizičku komponentu, tj. vidljivo telo nego kompletnu staru prirodu ili staro postojanje. Duh je oznaka za novu prirodu ili postojanje.

6. U drugom stihu treba da se prepozna trihotomija, tj. trojičnost čovekove prirode kao duha, duše i tela. Premda ovo nije direktno naznačeno u ovom stihu, proizilazi iz poređenja sa ostalim mestima u poslanicama. Mi razlikujemo mesta u poslanicama u kojima se čovek posmatra dvojično u smislu svog postojanja i mesta u kome se posmatra kao trojičan u smislu njegove strukture. 

7.Ovu razliku je vrlo bitno napraviti da ne bi bilo zabune, jer pojam tela i duha ima različito značenje u trihotomiji i dihotomiji. Ista reč ali druga primena.

8. Ukoliko bi prvi stih posmatrali kao trihotomiju, tada bi zaključili da je telo kao deo naše strukture nešto samo po sebi loše i da treba da se žrtvuje, tj. prestane. Ovo je osnova tzv. srednjovekovne pobožnosti koja je i danas živa u mnogim asketskim podvrstama hrišćanstva. 

9. To nije ispravan put, jer telo u prvom stihu ima značenje starog postojanja koje je već pobeđeno u Hristu. Pobeđeno je ne u smislu da je prestalo da postoji, nego da je stvoreno novo,tj. duhovno postojanje kroz Hrista, novo čovečanstvo koje je jače i koje je alternativa za sve koje žele da žive novim životom. Dakle čovek ima dva postojanja i slobodu da prebiva u novom. To naravno znači da je uvek iznova potrebno da se staro žrtvuje tj. da se odreknemo starog postojanja predanjem i duhovnom stražom.

10. U ovom stihu imamo obnovljenje uma, kao dela čoveka. Um je deo čovekove duše, dakle ne radi se o starom ili novom. Postoje telesne i duhovne sile koje se ispoljavaju na terenu duše. Duša je sam čovek koji ne bi postojao bez svog tela ili svog duha. 

11. Ne vladati se po ovom veku (eon) znači da postoji sklonost unutar nas kojoj ne moramo da se povinujemo. To znači određenu slobodu koju imamo da se suprostavimo nečem što je loše. Sadašnji vek je duh ovoga sveta protiv koga se u Pismu uvek upozorava. To je sila koja nas tera na bezbožnost i autonomiju. 

12. U odnosu na našu staru prirodu nema nikakvog kompromisa jer je ona pala i po samoj sebi zla. Ali u odnosu na našu strukturu nema ništa što je zlo po sebi. Ovde postoji samo zao i dobar potencijal.

13. Prevara kroz lažna učenja u hrišćanstvu ide u tom pravcu da zameni ove teze tj da našoj staroj prirodi da takav dobar potencijal ili da našoj novoj prirodi da mogućnost da može da pogreši. Ovo je više nego opasno jer je pisano da novi čovek ne greši ili ne može da greši (1Jov. 3). To se ne odnosi na to da čovek koji je doživeo obnovljenje ne može više da padne, nego na to da je novi čovek, nova priroda koju je Hristos stvorio svojim delom otkupljenja, taj novi život koji je Hristov život sam, da je to bez greha. Ko je u Hristu ne greši, a ko greši on nije u Hristu. Ovde se radi o namernim, svesnim gresima.

14. Dakle duhovno bogomoljstvo se sastoji u tome da živimo u novom, da zadržavamo to novo, da ga podržavamo, hranimo, obnavljamo. Ne da ga stvaramo jer je već stvoreno, nego da ga čuvamo. Ako imam dobar i pouzdan auto, to ne znači da sam ga ja napravio. Takođe to ne znači da ne treba da ga održavam.

15. Dakle potrebno je da se oslanjam na ono što je Bog učinio za mene i dao mi na poklon, a istovremeno vodeći računa o tome da me spoljašnje okolnosti ne odvrate od toga da se oslanjam na nešto drugo. Potrebno je pratiti Boga i tražiti šta je Njegova dobra i savršena volja. Reč ugodna se može prevesti i kao prihvatljiva. Utisci koje imamo u duši treba da se proveravaju, da li su zaista odraz duhovnosti ili telesnosti. 

16.Wachman Nee je izneo dokaze o tome da Bog sa čovekom komunicira isključivo samo preko čovekovog duha. Ovo je vrlo važna istina, jer je temelj svake prave pobožnosti upravo taj duhovni. Po našem verovanju je duša samo primalac onoga što joj se preko duha poruči. Zato se um kao deo duševnih sila čoveka mora jačati i rasti u spoznaji, da bi duša mogla razlikovati šta je od Boga i koji je Njegov glas. 

17. Dakle ako je nešto razumno ne mora biti i duhovno. Ovo se mora stalno proveravati i na taj način čovek Božji raste u iskustvu i poznanju Boga. Ključna reč duhovnosti je promena. A na toj jednoj promeni ne sme da se ostane. Mi tvrdimo da je promena početak duhovnog života, ali ne da se treba osloniti na tu promenu. Mi se i kao promenjeni i dalje oslanjamo i pratimo Boga.

3. Jer kroz blagodat koja je meni data kažem svakome koji je među vama da ne mislite za sebe više nego što valja misliti; nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere.

1. Zar ne vidimo delo proviđenja u ovim savetima upućenom Rimu? Na osnovu ovoga neće imati nijedan čovek izgovora koji se samouzdiže i to naziva duhovnošću, pogotovo u Rimu koji se do današnjih dana smatra duhovnim centrom sveta.

2. Ukoliko je ovo izgovoreno kroz blagodat koja je data, tada su to Božje reči i Njegova merila. Ono što je od Boga imaće ovaj duh koji je nasuprot duhu duhovnog Rima. 

3.Ovde je takođe temelj hrišćanskog zajedništva. U Božjoj crkvi koja je duhovna stvarnost, a ne ljudska institucija, vladaju ovakvi duhovni hijerarhijski odnosi. Bog je taj koji uređuje i daje. Hristos je otkrio da u duhovnoj zajednici onaj koji je prvi svima služi, što je sasvim suprotno od ljudskih institucija.

4.Kako je moguće da su hrišćanske crkve toliko daleko od ovog ideala? Neki zaključuju da je  grešna realnost hrišćanskih institucija samo privremena, tj. da će ova ili ona stići na cilj božanskim delom proviđenja. Iz tog razloga treba se držati institucija jer je taj put siguran.

5.Upravo je suprotno. Po Pismu postoji samo jedna institucija poslednjeg vremena, sve ostale su pale, tj. nepopravljive su. Da li to treba da znači da se treba potražiti ta prava crkva i da se tamo nalazi sigurnost? Ne. Bog je sve stavio pod greh da bi se svima smilovao. Božja prava crkva se po učenju Pisma u poslednje vreme nalazi u otpadu jer može da otpadne samo onaj koji ima istinu.

6.Božja crkva dakle nije Božja što se pouzdanja tiče. Ona je Božja samo što se obećanja tiče, jer će biti očišćena. Jerusalim će jednog dana biti u Jerusalimu. Poklopiće se granice božjeg izabranog naroda sa granicama uslovno rečeno institucije Božje crkve. Ali to svakako nije ovo vreme.

7. Tako da ako tražiš sigurnost u instituciji, nećeš proći bez kazne za neveru, jer ništa što ima elemente čoveka nije dano da se u to veruje, propoveda i uzda. To je Hristos i Bogu što je dato da se u to uzda. Bez apsolutno ikakve konkurencije. Cele nacije i veroispovesti koje se uzdaju u nešto drugo paralelno sa Hristom, propašće i bolje je svakom čoveku da što pre preseče svaku vezu koja ga zarobljava da svojom slobodom pripada samo jednom Mladoženji.

8.U ovo vreme, dok proces čišćenja nije završen, svako treba da traži vođstvo odozgo, proveravajući sve što se nameće kao autoritet u duhovnim stvarima. Taj pojedinac je bez ikakve sumnje deo Hristovog duhovnog tela, bez obzira na svoj status ili ne status u institucijama ovog ili onog svetog imena.

9. Vera koja se vrlo često objašnjava kao čovekovo verovanje ili veroispovest,  ovde se objašnjava kao Božji dar. Ukoliko bi jasno razlučili kada govorimo o veri kao božanskom daru, a kada govorimo o veroispovesti, izbegli bi veliki broj zabluda. Nikada se ne sme mešati ono što je Božje sa onim u čemu čovek ima udela. 

10.I taj dar čak ima svoju meru. Očito je da nije jedan čovek dobio sve, nego da je Bog razdelio svima svoj deo. Onaj koji se drži toga i živi u skladu sa tim je smeran. Upravo zato Bog nije udelio veru bez mere. Vera preko mere je fanatizam. Vera je izmerena da se niko ne bi poneo. Isto tako je izmerena da bi vernici bili upućeni jedni na druge, da bi mogli da funkcionišu kao živi organizam, a ne mrtva organizacija.

11.Vera je izmerena da se niko ne bi pohvalio i poneo i samouzvisio iznad drugih. Očito je da su svi pozvani da zauzmu svoje mesto. Verska dužnost se odnosi na sve pa i zadnjeg. Jer ako ovde piše "kako je kome" to je suprotnost od "nekome". Ako vera nije tvoja stvar, onda si odbacio ono što ti je odmereno i udeljeno. Možda ne činiš neke velike greške, ali je tvoj problem nevera koja je posledica odbacivanja dara.

4.Jer kao u jednom telu što imamo mnoge ude a udi svi nemaju jedan posao,5.Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugom.

1. Ovo je jedno od mesta u Pismu, koje služi kao osnova naše nauke o telu. To je jedna od najznačajnijih nauka. Postoje različita tela kojih je čovek kao pojedinac deo. Cele nacije, organizacije, firme, verske zajednice su tela i na njih se odnose zakonitosti tela. 

2.Sveto Pismo uči da je nemoguće biti sa nekim zajedno i istovremeno drugačiji od njega. Koliko god pojedinac posedovao lične kvalitete, revnost i znanje, on neće biti drugačije tretiran nego kao deo tela kojem pripada. Za to postoji dovoljno dokaza. Upravo zato se ovde ne troši puno vremena na dokaze. Njima je nauka o telu poznata i jasna.

3.Ovde se kaže da su mnogi jedno telo u Hristu. Postoje razlike u viđenju ko sačinjava Hristovo telo. Ovde se posebno ističu hrišćanske crkve koje gotovo bez izuzetka poistovećuju svoje organizacione granice sa Hristovim telom. Na taj način se uglavnom iz Hristovog tela isključuju oni koji organizaciono ili po rođenju nisu članovi.

4.O ovom predmetu je napisana cela Prva Korinćanima poslanica. Tamo je primera radi Pavle ukorio grupašenje u zajednici, čak i onu grupu koja je rekla "mi smo Hristovi". Šta ima loše u tome reći da si u Hristovoj grupi? 

5. Odgovor se nalazi u tome što se nalazi u narednom stihu: "zar se Hristos razdelio"? Dakle Pismo uči nerazdeljivost Hristovog tela. Na osnovu toga niko ne sme nikoga isključivati iz Hristovog tela. Jer ako kažeš "mi smo Hristovi" to bi značilo da postoji neko ko nije Hristov.

6.To ne znači da ljudske organizacije i crkve nemaju autoritet od Boga da nekog isključe iz organizacije. To je jedna stvar. Međutim Hristovo telo je objektivno iznad svakog ljudskog autoriteta. Hristovo telo je postalo Njegovim delom utelovljenja, sjedinjenja sa celim ljudskim rodom.

7.U odnosu na to, možemo slobodno reći da nema niko ko nije deo Hristovog tela. Dokaz za to je činjenica da mnogi oni koji čak i ne znaju da su u Hristovom telu, obavljaju poslove za Njega i Njemu, gde će na kraju reći: "kada smo ti učinili dobro?"

8.Zato neka se niko ne usudi da pomisli da ima pravo da razdeli Hrista, tj. da nekog odstrani od Tela i posmatra ga kao amputiranog. Ovo je isključivo u vlasti Boga. Zar nije napisano da će Bog suditi one koji su izvana. Mi sudimo isključivo samo unutar Tela. Ili nemaš ništa sa njim ili ti je brat. Nema trećeg.

 9.Oni su deo Hristove celine i to određuje njihovu međusobnu vezu a takođe i Njijhove dužnosti.

6. A imamo različite darove po blagodati koja nam je dana: ako proroštvo, neka bude po meri vere;

1. Iako objektivno gledano sve ljude možemo posmatrati kao delove Hristovog tela ipak nisu svi Hristovi u odnosu na njihov unutrašnji doživljaj. 

2.Pismo uči da samo oni koji veruju Jevanđelje, dobijaju dar Svetog Duha. Dakle imamo dosta ljudi na koji Sveti Duh deluje, ali mnogo manji broj oni koji Svetog Duha imaju. U tome je smisao onoga što je Krstitelj rekao da Bog Duha ne daje na meru. To znači ili ga daje ili ne daje. Ili ga imaš ili nemaš.

3.Duhovni darovi, ovde nazvani i darovi po blagodati, karizme, su date isključivo vernicima. Oni koji još uvek nisu u veri imaju potencijal i mogu u određenoj meri da čine dobro. Međutim oni ne mogu da služe na izgradnju Tela i širenju Hristovog carstva. Niko bez Svetog Duha nije u stanju da obavlja službu koja je ovde opisana.

4.Nije slučajno da je od darova proroštvo na prvom mestu. Mi smo narod koji živi od reči. Proroštvo ovde ima značenje mnogo šire nego što je to u svakodnevnom govoru danas. Proroštvo je služba u reči, u kojoj čovek iznosi istine onako kako u tom trenutku progovara Sveti Duh kroz njega. U proroštvu je čovek samo provodnik, posrednik reči koje daje Duh.

5.Dakle ne radi se samo o proricanju budućnosti, nego uopšte duhovni skener sadašnjosti, svedočanstvo nekoj ličnosti ili crkvi ili objašnjenje nekih događaja na način na koji ih Nebo vidi.

7.Ako li službu, neka služi; ako je učitelj, neka uči;8.Ako je tešitelj, neka teši; koji daje neka daje prosto; koji upravlja neka se brine; koji čini milost neka čini s dobrom voljom.

1.Dakle svako treba da prepozna i upotrebi svoj duhovni dar. To je ono što je jedan od prvih koraka bogosluženja i duhovnog rasta. Nema hrišćanstva bez aktivnog rada, ali ne iz svoje sile i planova.

2.Jedan od prvih koraka dušebrižničkog rada je da obraćenu osobu pitate: šta je tvoj poziv? Ne šta si po zanimanju nego gde vidiš sebe u duhovnom radu?

3.Vernici nikako ne smeju da upadnu u zamku da veruju da imaju samo jedan ili nekoliko darova. U Hristu Isusu nam je svima dato sve. Dakle ne postoj neki test duhovnih darova gde možeš da zaokružiš neki dar a ostale da isključiš. To nije naš posao da mi sebe analiziramo. Naš je posao da verujemo da nam je Hristos dao sve.

4.Dakle vera je ključna i dalje. Ne samo na početku da primi Hrista, nego da i ostane u Njemu. Ako ja počinjem verom a nastavljam nekim sistemom, tada nema napretka. Dakle u pitanju darova je takođe vera presudna. A vera je u Božju reč koja kaže da je Hristos uzišao na nebo da nas obdari.

5.U veri će pojedinac naći ono mesto koje mu je predodređeno. Njemu se uzima odgovornost i teret koji je deo proviđenja a daje mu se onaj teret koji neće Bog obaviti za nas.

9.Ljubav da ne bude lažna. Mrzeći na zlo držite se dobra.

1.Ovde se otkriva da postoje i falsifikati duhovnih rodova. Ljubav bez mržnje na zlo i prave dobrote je lažna. Lažna ljubav! Ona je stroga prema onima gde treba blagost a blaga tamo gde treba strogoća. 

2.Znači nije nasuprot ljubavi mržnja nego lažna ljubav.


10.Bratskom ljubavi budite jedan k drugom ljubazni. Čašću jedan drugog većeg činite.

1.Po Pismu se vernici između sebe nazivaju braćom i priznaju duhovnu vezu između sebe koja ide čak i iznad porodične. 

2.Lažni vernik je ljubazan spolja prema onima koji ga ne znaju i gde se traži čast i poštovanje. Unutra je često hladan prema onima sa kojima je iste vere. Bratoljublje je jedan veliki test o čemu govori cela 1 Jovanova.

3.U svetu je bitka za svoju čast, a kod nas za čast drugoga. Ta unutrašnja povezanost hrišćana i takmičenje ko će kome više poslužiti i odati poštovanje je pravi znak Božjeg naroda. Isus je rekao da će ljudi nas poznati po ljubavi koju imamo međusobno.

4.Poslednje proročanstvo Starog zaveta o Iliji koji treba da dođe i obavi svoje delo se upravo odnosi na odnose između braće u Hristu. Očito je da se Ilija pojavljuje u vreme veoma poremećenih odnosa unutar Hristovog tela vernika. To predstavlja toliko veliki greh i smetnju da Bog izjavljuje da ukoliko se to ne razreši, to će biti razlog potpunog uništenja kao u vreme potopa.

5.Ovo proročanstvo treba da otrezni sve one koji žive u pogrešnom ubeđenju da su gresi sveta i nevernih razlog izlivanja kazni u naše vreme. Nigde nije napisano da će Bog uništiti ceo svet osim na ovom mestu u Malahiji, gde se poziva na pomirenje sinova i očeva. Anđeo je Jelisaveti objasnio da se ovde radi o duhovnim očevima i sinovima, tj. unutar Božjeg naroda.

11.Ne budite u poslu leni; budite ognjeni u duhu, služite Gospodu.

1. Ovde je opisano kako je moguće ispuniti najviši ideal vrednoće, naime kroz krštenje Duhom. Krštenje Duhom je svakotrenutačna zajednica sa Bogom. Takvi ljudi neće biti lenjivci. Lenjost je katastrofalan greh. Valjda bi onaj ko ima zajedništvo sa Bogom trebao biti ispred svojih kolega u poštenom i vrednom obavljanju svojih zadataka, jer mu sila Božja stoji na raspolaganju.

2. Danas postoji tendencija da se ljudi koji se smatraju pozvanim za duhovni posao, drže po strani kada je svakodnevni posao u pitanju. Nisu spremni da zavrnu rukave. Bog tako ne deluje. Nekadašnji propovednici i misionari su posećivali porodice na poljima Vojvodine, završavali sa njima poljske poslove, skupljali seno i želi zajedno sa njima, da bi naveče, nakon završenog posla svi zajedno seli i razgovarali o Božjoj reči.

12.Nadanjem veselite se, u nevolji trpite, u molitvi budite jednako.

1.Ovde se otkriva da je poslanica diktirana u vreme teških spoljašnjih okolnosti za vernike. I dalje je tako, ove redove mogu razumeti i primeniti samo oni koji znaju šta znači stradati za Hrista. U teškim trenucima se poznaje ko je zaista živeo za Hrista i sledio ga celo vreme.

2. Nada je najjači sadržaj našeg veroispovedanja jer želja hrišćanina za mirom, pravdom i harmonijom, pobožnosti nikada neće moći biti ostvarena na ovoj zemlji u okolnostima greha. Nada mora da bude tolika da ide preko svih ovih okolnosti. To je znak spasenja. Jer koliko god čovek ustima ispovedao veru, ako se u nevoljama drugačije ponaša i pokušava sam svojom silom da se izbavi i da izbegne suočavanja svakodenvnog života, još nije uzrastao u veri.

13.Delite potrebe sa svetima; primajte rado putnike.

1. Nikada neće biti bez siromašnih u našim redovima. Svako treba da pazi pre nego što se usudi da izgovori klasične izgovore: "Sam je kriv...Treba da radi..." Neka svako u molitvi dobro preispita svoje motive i prepozna da li je Bog taj koji stoji iza nečijeg siromaštva i nevolje. Da li Bog u ovom slučaju ispituje moje srce i srce svih nas kroz siromaštvo ovog čoveka. Sudit na osnovu spoljašnjih okolnosti je fatalno, jer će se tražiti odgovor za uskraćeno dobro. Bogu pripada apsolutno sve što imamo i on ima isto pravo da zahteva, kao što je Isus potražio magarca da uđe u Jerusalim. Da nije bio toliko siromašan imao bi svog magarca. Isus se rado služi stvarima za koje ljudi misle da su njihove.

2. Gostoprimstvo je definitivno znak delovanja pravde kroz veru. Božja volja je odavno otkrivena u Isa 58. Njegov narod prima ljude u svoje kuće.

14.Blagosiljajte one koji vas gone: blagosiljajte, a ne kunite.

1. Malo se govori o moći naših reči. Kletva ima veliku težinu upravo zbog autoriteta koji je Hristos dao celom ljudskom rodu. Kletva može strahovito da sruši dušu. Hristovim utelovljenjem je došlo do spoja božanskog i ljudskog, bez našeg udela. Na taj način ljudsko biće ima božanski autoritet da izgradi i da razgradi.

2.Ne mora mnogo da se dokazuje da nam je ovo prvo preporučeno, a ovo drugo zabranjeno. Okultisti i sotonine sluge ovo rade i upotrebljavaju ne silu koju im je dao sotona, nego Bog. Nikad ne bi mogli da nekom naškode, da nemaju status koji je Bog dao čovečanstvu koji je iznad anđeoskog.

15.Radujte se s radosnima, i plačite s plačnima. 16.Budite jedne misli među sobom. Ne mislite o visokim stvarima, nego se držite niskih. Ne mislite za sebe da ste mudri.17.A nikome ne vraćajte zla za zlo; promišljajte o tome šta je dobro pred svim ljudima.18. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima.19.Ne osvećujte se za sebe, ljubazni, nego podajte mesto gnevu, jer stoji napisano: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod. 20.Ako je, dakle, gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer čineći to ugljevlje ognjeno skupljaš na glavu njegovu.21.Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim.

1. Ovo nisu samo nalozi nego u prvom redu obećanja. Ovo će ovako biti u onima koji se posvećuju. Imamo jasan test duhova u ovim redovima da se niko ne može prevariti. 

2. Ovo je moderno doba interneta, ali stvari se nisu promenile. To što neko ima u sebi, otkriva se bez ikakvog izuzetka u tome kako deluje, kako govori i kako misli.

3.Ovo je Božja nadahnuta reč i nema nikakvog drugog puta i alternative. Mi se radujemo da nam je omogućeno da živimo na ovakav način. Pobedonosno nad svakim zlom koje je u nama i oko nas. Amin

Plan sa jevrejskim narodom

22. Gledaj, dakle, dobrotu i nepošteđenje Božije: nepošteđenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ćeš biti odsečen.

1. Istorija služi kao učiteljica života. Sveta istorija još u mnogo većoj meri jer to više nije samo istorija nego uzvišena filozofija istorije. 

2. Mi verujemo ne samo u Boga, nego u dobroga Boga. I ne samo u dobroga nego i pravednoga. I prvo verujemo a onda idemo u istoriju da tražimo potvrde za svoju veru.

3. Istoričari naučnici smartaju da je jedino neutralan pristup pošten. Za nas vernike nema neutralnosti. Neutralnost je za nas grešna. Mi smo se poverili Onome koji je umro za nas i koji je jedina Istina koja potpuno isključuje sve ostale koje pretenduju da budu. 

4. Bog nije humanista, nego smo mi hrišćani. Mi težimo da se nazivamo Njegovim a ne Njega da nazivamo našim imenima. Mi ne činimo od Boga predmet istraživanja kao što to čine skolari i intelektualisti teolozi. Mi ne istražujemo Boga, predmet istraživanja je to što je On otkrio o Sebi. 

5. Mi smo sigruni i nesigurni u isto vreme. Sigurni što se Njega tiče a nesigurni što se nas tiče. 


23. A i oni, ako ne ostanu u neverstvu, pricepiće se; jer ih je Bog kadar opet pricepiti. 24. Jer kad si ti odsečen od rođene masline, i pricepio se na nerođenu pitomu maslinu; a kamo li ovi koji će se pricepiti na rođenu svoju maslinu!

1. Odsek koji je vrlo bitan za odnos nas vernika Hrista prema jevrejskom narodu počinje kao što i dolikuje lekcijom o veri. Vera bez Hrista je ništa, a Hristos bez vere ne pomaže. Oboje mora zajedno.

2. Iako smo već videli da je Bog u poslednjoj generaciji izabrao dosta poštenih Jevreja, mi ovde vidimo i drugu stranu toga, da je vera uslov. To da Bog izabira ali da je istovremeno taj izabrani tek izborom svoje slobodnje volje pravi vernik, zbunjuje naš ograničeni ljudski um. To je tako i primamo verom obe ove istine koje nisu protivrečne. U veri će nam već biti sve objašnjeno i usklađeno. Van vere ništa nećemo razumeti.

3. Bogu je sve moguće, rekao je Isus kada su ga pitali ko se može spasti. Nama uopšte ne može biti jasna pozicija apostola kojima su propovedani veoma visoki standardi, jer živimo u vreme kada su ti standardi sniženi ispod najmanje moguće mere. Hristova milost se uglavnom propoveda kao ona koja je zastupnička, zamenička, ali veoma retko kao ona koja proizvodi poslušnost.

4. Hrišćani nisu puno odmakli od Jevreja, ako uopšte! Greh Jevreja u odbacivanju Mesije je već nakon par generacija dobio pandan u odbacivanju Zakona od strane hrišćana. Oba neverstva su se preplela i odvela civilizaciju u stanje u kome je sada.

5. I sada postoje dva izazova za vernike Hrista i Zakona: Približiti Jevrejima Hrista i hrišćanima Zakon. Mesijanskih Jevreja ima priličan broj i tu se neke stvari dešavaju; ali hrišćana koji priznaju deset zapovesti je skoro zanemariv procenat. Očito da je ova Pavlova predikcija tačna.

6. Lakše će Jevrejin primiti Hrista nego hrišćanin Zakon.

7. Ovi će se pricepiti i to relativno lagano. Ovo je još jedno ponavljanje proročanstva o obraćenju Jevreja na kraju vremena. Očito je da će doći do jednog masovnog obraćenja u kratkom roku vremena.

25. Jer vam, braćo, neću zatajiti tajnu ovu (da ne budete ponositi), slepoća Izrailju pade u deo dokle ne uđe neznabožaca koliko treba.

1. Način na koji se ova istina iznosi govori o tome da je data na natprirodan način. Tajna ili misterija onog vremena je Pavlu pokazana direktno od Boga. 

2.U grčkom prepisu ovde stoji: da ne bi sebe držali za pametne. Otpad Jevreja je bio tako masovan da su Rimljani mogli da pomisle da su zauvek odbačeni i vredni prezira. Bog je sačuvao čast ovog naroda kroz proročku reč.

3. Ne smemo zaboraviti učenje o Božjem suverenitetu. Niko ne može propasti sam od sebe isto kao što niko se ne može spasiti sam od sebe. Ako ne veruješ, još uvek nisi izgubljen. Izgubljen si tek tada kada Bog donese odluku. Ako veruješ, to ne znači da si završio posao. Bog je taj koji donosi odluku.

4. Obzirom da živi u večnoj sadašnjosti, mi slobodno možemo reći da je Bog odluku već doneo. Iz Njegove perspektive se tačno zna pod broj jedan ko su spaseni i pod broj dva koliki ih je broj.

5. Ovo nama danas govori jasnije nego bilo kojoj generaciji pre nas. Očito je da je 144.000 jedan doslovan broj izabranih u poslednje vreme, kao što je 7.000 bilo u vreme Ilije, koje je Bog video a nakon toga su izbrojani kao vojnici cara Ahava.

6. Protiv ovog Božjeg suvereniteta se podigla pobuna koja i dalje tinja u onima koji pitanje izbora ne mogu da progutaju. Oni smatraju da to dovodi u pitanje Božju ljubav. Međutim zaboravljaju da se pitanje izbora i pitanje ljubavi ne sme mešati. Kad propovedaš izbor, onda propovedaš kao da ljubavi nema. Kad propovedaš ljubav onda to činiš kao da ljubavi nema. A mi znamo da je ima. Mi znamo ko je On, samo ne možemo dobro izneti istinu ako mešamo stvari koje ne idu zajedno.

7. Dakle Bog je odlučio da deluje kroz neveru Izraela, pošto nije dobio priliku da deluje kroz veru. Okrenuo se na sasvim novo polje delovanja, na sasvim nov način. Propoved koja je poslana neznabošcima, nacijama je bila nešto potpuno novo, a opet jasno potvrđena u proročkim spisima. Oni su samo dobili novu primenu i bili su obasjani jasnijim svetlom.

8. Pavle je nakon što mu je tajna otkrivena, potvrdu našao u Pismu, što ćemo videti u narednim stihovima. Dakle prvo se upali svetlo a onda se čita Pismo. Ovi što hoće da imaju život tražeći ga u Pismu, čitaju u mraku. Mi danas govorimo o intelektualizmu, skolarskom tumačenju Pisma. Ovo je jeres našeg vremena.

9. Ulaženje neznabožaca govori o tome da je njihova pozicija vani. Slično kao u istoriji o Noju, pozicija zivotinjskog sveta je bila napolju, dok nisu ušli u kovčeg. Obzirom da je mera Nojeve arke bila unapred proračunata, kao i sve prostorije unutra, jasno je da je broj živog sveta morao neko unapred da zna.

10. Takođe je činjenica da niko iz arke nije bio izbačen. Svi koji su ušli tu su i ostali dok se voda nije povukla. To znači da arka nikako ne može biti slika za jedan narod ili jednu crkvenu denominaciju. Arka je slika za Hrista. Upravo zato stoji obećanje da "ko pobedi, više neće izlaziti napolje (Otk.3,12)". Odnosi se na živi Hram Hristovog tela.

11. Upozorenje Pavla da se Rimljani ne bi smatrali pametnima nosi jak proročki zvuk. Upravo je iz Rima ceo svet zaražen jeresi da je crkva iznad Hrista. Nema ni jedne verske denominacije koja kaže da je arka Hristos. Oni kažu da je arka slika za crkvu. Ovo je suština jeresi crkvenog institucionalizma, da je crkva u centru. Crkvama se daju Hristovi prerogativi i ovlaštenje. Crkva se vidi kao institucija a ne obavezno kao telo vernika.

12. U ovoj stvari se nikako ne sme popustiti. Duhovni, biblijski pogled na crkvu je verničko telo, Hristovo telo. Dakle mi ne smemo upasti kao jevreji, srednjovekovna i moderne crkve u tu zamku da kažemo mi smo vernici dakle mi smo sa Hristom. Ne. Vredi suprotno od toga, mi smo sa Hristom dakle vernici smo. Hristos je veći od crkve i ne zavisi od nje, naprotiv.

13. Bog je još Mojsiju otkrio da je On taj koji čoveka čini slepim ili gluvim, kada se požalio da je sporog jezika i nepodesan za zadatak na koji je poslan. Drugim rečima, samo poslanje je znak nepogrešivog izbora. Kada bismo imali potpuno poverenje u božansku nepogrešivost, bili bismo oslobođeni bunta. Jer smatrati sebe pametnim i razumeti sve jeste ništa drugo nego pobuna.

14. Narod Izraela je morao da oslepi kao što se dešava čoveku kada gleda u sunce. Svetlo je bilo tako jako i jasno da nije moglo da se nađe kompromisno rešenje. Ko odbija veliko svetlo pada u veliku tamu. U pitanju Hrista nema delimičnog slepila, to nam mora biti jasno. Bog ne daje Duha na meru. Ili imaš ili nemaš!

15. Dakle nije bilo druge nego da se dozvoli očigledna slepoća i nacionalni otpad. Da su ostali unutra više niko ne bi mogao ući, jer bi ga isterali. Jerusalim mora da bude opustošen da bi se ponovo naselio. I upravo tu leži razlog današnjeg opšteg otpada hrišćana. Ako bi slepilo i otpad bili samo delimični, tada ne bi imali uslove za novi početak.

26. I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doći će od Siona Izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.

1. Moramo zapaziti da ovo predviđanje preskače jedan deo. Očekivali bi smo da kaže da će prvo iz nacija ući broj koliko treba, pa će se onda jevreji njima priključiti itd. Ovde kaže da će se samo to čeka da uđe iz nacija broj koji treba. Deluje kao da su izabrani iz jevrejskog naroda već unutra, pa samo da se broj popuni. Mnogi to vide tako.

2. Međutim mi ne možemo tako da posmatramo. To što se jedan korak preskače ima drugačije značenje. Stvari će se u poslednje vreme odigrati zaista velikom brzinom, kao što je u prethodnom odseku par puta nagovešteno. Kada uđe zadnji iz nacija, vrlo brzo će put unutra naći izabrani iz izraelskog naroda. Verujemo da Bog u ovom narodu radi na pripremi tako temeljito i dobro, da će vidljiva manifestacija opšteg probuđenja biti u kratkim jedinicama vremena.

3. Na ovom mestu kao mnogo puta, Pavle ne citira doslovno jedno proročanstvo, nego povezuje nekoliko njih, dodajući im interpretaciju. Ovo je takođe drugačije od intelektualnog i skolarskog načina tumačenja. Njega vodi Duh. On je to video i potvrđuje Pismo. Oni nisu ništa videli i njihovo tumačenje je bez sile i Duha.

4. Postoji više slika Božje zajednice: Jerusalim, Hram, Sion. Takođe postoji više plemena, više ličnih imena zajednice: Izrael, Jakov itd. Oni svi predstavljaju jedno te isto, samo je razlika u onome što se naglašava. Jakov je izabranik koji još nije pobedio i postao Izrael. Dakle to je izabranik u fazi pre konačne pobede. On je Jakov sada a u perspektivi Izrael.

5. Sion je brdo na kome je carski dvor Davida. Označava Davidovu lozu, tj. samog Hrista po telu i njegove sledbenike koji su od vere. David je sinonim za veru.

6.Osim što ovo proročanstvo znači da je Hristos pojedinac iz Davidove loze izbavitelj i da će obavitit čišćenje i uklanjanje greha postoji i današnja primena. Na osnovu Isaije 2 i ostalih svedoka znamo da će probuđenje doći sa Siona, velike i visoke gore koja je iznad svih ostalih. I tamo će prilaziti svi narodi, pa i jevrejski.

7. Proročka slika se otkriva našim očima, da će poslani propovednici vere i Hristovog dela očišćenja poučavati narode veri i između ostalih izabrani od Jakova će primiti vest u toj meri da će delovati da se sav Izrael obratio.

 27. I ovo im je moj zavet kad otmem njihove grehe.

1. Ovo je vrlo prikladan prevod za ono što se želi reći. Oteti od nekoga nešto što on rado ima, čak i kada to nije uvek njemu po volji.

2. Mi nećemo ovakav doslovan citat naći u Prorocima. Ovo je nadahnuta interpretacija više izjava povezanih u jedno. Pre svega tu su obećanja o novom zavetu iz Jeremije. Dakle novi zavet je nešto što je više nego samo obećanje. To je završena stvar, obavljeno delo.

3. Uzimanje, otimanje greha u vreme kada je ovo pisano se odnosi na krst. Veoma skupo plaćeno otimanje onoga što je uništavalo narod. Bog je stvorio sebi neprijatelje spasavajući ih. 

4. Istina krsta i Hristove žrtve je u međuvremenu našla svoj put do srca. Toliko je to veliko da nije moglo da bude sakriveno i danas postoji konsenzus među vernicima u vezi Hristove žrtve.

5. Danas međutim, krst više nije probna istina jer ga veruju tolika većina. Otimanje greha danas se odnosi na Hristovo delo uklanjanja greha u svetinji što je definitivno probna istina za ovo vreme. Trenutno u to veruje vrlo malo ljudi.

6. Cena za grehe je plaćena, niko neće stradati zbog greha, nego samo zbog nevere. Međutim do nevere treba tek doći. Nevera može nastati samo kad postoji istina u koju se treba verovati a može i ne verovati. Kada nema istine niti ima vere niti nevere.

7. Istina za ovo vreme je da je Hristos u posredničkoj službi uklanjanja grehe iz Svetinje tj. karaktera svog naroda. Pošto se ovo slabo propoveda malo je nevere i malo je znakova da će se izaći iz faze Jakova.

8. Očito je da se danas nalazimo u fazi Jakova što znači prevarant. Ako idemo u arku unutra ili Hram, tada je jasno da su to niko drugi nego 144.000 u fazi prevaranata.

9. Kada se kaže da će doći vreme da ne izlazi laž iz njijhovih usta, to naglašavanje očito znači da su bili lažovi tj. imali neke neispravne predstave o Bogu i Njegovom delu slično kao Jovovi prijatelji.

10. Božje delo uklanjanja greha za njih treba da razumeju i da ga prate gde god On ide.

28. Po jevanđelju, dakle, neprijatelji su vas radi; a po izboru ljubazni su otaca radi.

1. Ovo je mesto od tolike važnosti za razumevanje Jevreja, da se teško može rečima iskazati. I ne samo za razumevanje prošlih nego i sadašnjih odnosa u Božjem narodu.

2. Naš prevod ovde može da deluje zbunjujuće. Prevod bi mogao i ovako da glasi: Iz ugla posmatranja jevanđelja oni su neprijatelji prema vama ali sa ugla posmatranja nasledstva su vredni poštovanja zbog otaca.

3. Vrlo je bitno da razdvojimo dve stvari, dva pogleda na jevreje. Jedan je Jevanđelje drugi je zakon nasledstva. Oni su neprijateljski nastrojeni prema Jevanđelju, a na taj način su postali borci protiv samog Boga.

4. Sa druge strane oni imaju pretke, rodbinu, porodične veze sa celim nizom svetih ljudi od kojih je i najveći čovek koji je hodao ovom planetom. Zakon nasleđivanja koji je uspostavljen stvaranjem nalaže da ovaj ugao posmatranja uzmemo takođe u obzir.

5. Kada Bog već ne može da ih blagoslovi Jevanđeljem jer ga odbacuju onda ih blagosilja kroz nasledni faktor. Jer već smo rekli da mali sastojak kvasca može da ukiseli celo testo. Takvim povezivanjem Bog deluje na telo vernika, ali i na sva ostala tela. Kada se obrati jedan član porodice, Bog kroz Njega blagoslovi sve članove, ako oni ne ostanu u neprijateljstvu.

6. Ovo su svakako tajanstvene veze koje se ne mogu u potpunosti razumeti ali se mogu verovati.

7. Problem je kada se blagoslov jevanđelja meša sa blagoslovom nasledstva. Ovo je opšta prevara svih religija i institucija verske prirode, kada pokušavaju da prikažu da je njihovo prihvatanje i svaki pozitivan uticaj zbog toga šta su oni. Primera radi mnoge institucije kažu za sebe da su oni ta apostolska i jedina crkva. Dokaze za to nalaze u blagoslovima nasleđa.

8. To je neispravno. Jer mi ili bilo koje telo na svetu ne može biti prihvaćeno od strane Boga na osnovu bilo čega drugog osim onoga što je Hristos obavio za nas. Mi smo prihvaćeni kroz Njega i u Njemu, tj. Hristu.

9.Tako je Hristos pozitivna osnova svakog tela, institucije, organizacije. On je u svemu sve osim greha. I ako pojedinac ili organizovano telo ovo ne priznaje, onda se suprostavlja Jevanđelju. Mi ne smemo da budemo deo toga i pored toga što priznajemo pozitivne aspekte nasledstva.

10. Mi nismo pozvani da se bunimo protiv tih tela, nego Bogu Božje a caru carevo. Mi možemo pripadati samo Bogu, a kome čast čast a kome vlast vlast. Carevi i kraljevi ovog sveta će svi doći ka Sionu, a ne suprotno. Mi smo neutralni u političkim i nacionalnim, verskim poslovima, jer nećemo suditi niti dobro niti loše. Istovremeno ćemo Jevanđeljem gledati da blagoslovima nasledstva dodamo i onaj preko koga se jedino prima sveti Duh.

11. Jer je bez Duha sve bezvredno i mrtvo, koliko se god činilo živo.

29. Jer se Bog neće raskajati za svoje darove i zvanje.

1. Onima koji danas naučavaju judaizam je ovo omiljeni argument. Oni predstavljaju ovaj stih kao dokaz da se ništa nije promenilo o odnosu Boga i Njegovog izabranog naroda, po njihovom mišljenju i dalje naroda Jevreja.

2. Mi smo drugačijeg uverenja. Izabrani narod danas nije nijedna nacija ili institucija. To je telo vernika koji žive po svetlu koje im je otkriveno. Nisu Jevreji nosioci spasenja nego Hristos. Povezanost sa Hristom je večni život i dar Duha je samo verom u Njegovo delo koje je obavljeno za nas. Samo propoved vere u Njega je istina. 

3. Oni narodi i pojedici, organizacije koji to ne prihvataju su napolju. 

4. Dakle nešto se promenilo i stalno se menja. Hristova pozicija u Nebeskoj službi ide unapred. On popravlja poziciju čoveka sa svakim novim korakom. Oni koji ga prate u veri to su Njegovi. Oni koji ga se ni svesno ni nesveno ne odriču takođe su Njegovi. Oni koji žive u neznanju nisu osuđeni, ako prate savest koja je Njegovo delo u čoveku.

5. Oni koji ne prate, njima se ne može pripisati nešto što im ne pripada. Paušalno celi narod staviti, celo telo staviti u Hrista, u spasenje u blagoslov je pogrešno. 

6. Šta onda ovaj stih znači? On nije potvrda judaizma nego je dat protiv antisemitizma. To je ogromna razlika. Ako ja nekome pobijam njegov ekstremizam to ne znači da zastupam drugi ekstremizam. Boriti se jednim krajnjim stanovištem protiv druge krajnosti je taktika začaranog kruga u koji vodi neprijatelj.

7. Danas ne postoji u odnosu na Jevanđelje izabrani narod ili izabrana crkva. U odnosu na Jevanđelje u poslednje vreme su izabrani 144.000 koji su očito iz raznih naroda i religija i jezika. Najpreciznije rečeno oni su iz svih naroda plemena i jezika. To su prvenci iz svih tela na ovoj zemlji koja postoje.

8. Na taj način, principom kvasca, ti pojedinci su blagoslov za celo telo kome pripadaju, iz koga su izabrani. Svi su narodi blagosloveni u semenu upravo kroz 144.000, jer su oni povezani sa Hristom. Tako će se ispuniti obećanja.

9. Obećanja koja su data Jevrejima i darovi, su takođe data svim narodima. Ovaj stih samo govori o tome da Jevreji nisu isključeni iz darova i obećanja, kao što to neki tvrde. Pošto su Jevreji u naslednom smislu još za nijansu više vredni poštovanja, kako mogu neki da tvrde da su potpuno odbačeni i da ih treba prezirati i ne smatrati za ljude?

10. Antisemitizam koji nosi odeću pobožnosti je daleko od pravog duha. To je čisto zlo i napad na božansko delo izbora i Njegova obećanja. Nije Bog takav da nešto obeća pa da povuče. Činjenica nacionalnog otpada ne govori ništa o Njegovoj verodostojnosti nego o našoj slabosti. Međutim Bog kojem je slabost poznata, On je unapred ulkalkulisao i opet će sve izvesti na dobro.

11. Jedino što neće biti dobro za tebe ako ostaneš u judaizmu ili antisemitizmu, jer tu nema duhovnog hleba i večnog života. Telo kome pripadaš će biti blagosloveno ali ćeš ti ispasti iz njega ne prepoznavajući napredak koji je Bog ostvario.

30. Jer, kao i vi što se nekad suproćaste Bogu a sad biste pomilovani njihovog radi suproćenja

1. Ovo je nastavak objašnjavanja tajne koju je apostol navestio, da se Rimljani ne bi smatrali previše mudrima: naime ovo je jedini ispravni pogled na pitanje Jevreja i nacija, pogled milosti. Antisemitizam čak i u najblažem obliku predstavlja napad na nauku o milosti.
Božje delo spasenja je iz čiste milosti i nikako po zasluzi.

2. Ako su oni pomilovani, to je bilo upravo u trenutku dok su još bili protivnici. Ne može da bude pomilovan onaj koji nije prvo kriv. Onaj koji prvo nije odbacio ne bi mogao da primi. Ne može da se primi ono što se već ima. Dakle nikakve zasluge nemaju nacije u tome što im se desilo Jevanđelje.

3. Otpor Jevreja je išao tako daleko da su razapeli najboljeg čoveka koji je hodao ovom zemljom. Do toga ih je više dovela njihova samopravednost nego grešnost. Nisu Jevreji toliko loši koliko su samopravedni.

4. Zar to nije dovoljno upozoravajuće da istu grešku ne ponove hrišćanske nacije!? Ukoliko donesu ove početne pogrešne zaključke, tada će neizostavno upasti u istu zamku. Oni moraju da priznaju da je milost bila ta koja im se desila.

5. Oni moraju da priznaju da su u tom transferu milosti Jevreji učestvovali. Kakogod, oni su bili taj narod na kome su se kola slomila. Njihova pozicija nije bila jednostavna jer su bili najviše izloženi napadima sila zla. Ko kaže da na njihovom mestu druge nacije ne bi isto ili čak gore reagovale. 

6. Slabosti Jevreja su iste slabosti koje imamo i mi svi. Mi učestvujemo u istoj prirodi imamo iste probleme. Osuditi Jevreje i staviti ih pod kolektivnu krivicu je osuditi same sebe.

7. Uzmimo primer Nemačke. To je zemlja koja je iznela najveći teret Reformacije. To je tlo koje je blagosloveno nekim od najfinijih blagoslova neba. Upravo ono što se izdiglo do samog neba, je moralo zbog neverstva da potone do najcrnjeg pakla. 

8. Ako bi imali jedan broj dobrih učitelja danas, koji bi našim narodima mogli da pokažu istinu sakrivenu u istorijskim tokovima, došlo bi do velikog pokreta nabolje.

9. Dakle Bog, poput dobrog majstora koji ima loš alat, nije mogao da deluje kroz poslušnost Jevreja, delovao je kroz njihovu neposlušnost. Time što je izbio toliki rat u Judeji oko Hrista, glasovi o ratovima su probudili nacije da obrate pažnju na poruku.

31.Tako i oni sad ne hteše da veruju vašeg radi pomilovanja da bi i oni bili pomilovani.

1. Ovde je vrlo jasno da su nacije postale nosioc nauke o milosti. Niti Avgustin niti Luter nisu Jevreji, a dato im je svetlo za njihovo vreme. Tako je i do danas. To je naša velika šansa. Ovo je vreme naše velike šanse, da razumemo i doživimo pomilovanje. Nezasluženu ljubav koja nas vodi na pokajanje.

2.Jevreji ovo delo nisu hteli da priznaju i veruju sve ove hiljade godina, ali očito neće ostati tako. Ispuniće se vreme i očito je već jako blizu ako posmatramo koliko se neverstvo proširilo u hrišćanskim nacijama. Obzirom da Božje delo nikako ne može da stane, kao u disciplinama sa štafetom, uvek je tu neko da preuzme.

3. Jevreji će ugledati Avrama Isaka i Jakova u carstvu milosti, kao i mnoge iz naroda ovoga sveta, a sebe napolje izbačenima. U tom trenutku će potražiti pomilovanje i hteti da budu spaseni po milosti a ne po zaslugama. Onoga trenutka kada više ne budu tražili posebna preimućstva pred Bogom po sebi samima, kada se ne budu oslanjali na to što su Jevreji, doći će u mirne vode.

4. To se naravno ne odnosi samo na Jevreje. Ovi stihovi Pisma u naše vreme se odnose više na hrišćansku crkvu nego na sam narod Jevreja. Jer oni su ti koji upadaju u neverstvo jer im je objavljeno. Oni koji žive u neznanju ne mogu da budu nevernici.

5. Da bi postao nevernik prvo moraš da čuješ istinu, pa da joj se određeno vreme suprostavljaš, pa da tek onda pređeš granicu strpljenja. Zato nam nije dato da sudimo, jer ne znamo koliko je vreme i koje su granice. Mi ne znamo ko su "Oni" i ko smo "mi". Zato treba da se molimo da nam se pokaže.

32. Jer Bog zatvori sve u neverstvo, da sve pomiluje.

1. U užem smislu ovo sve se odnosi na hrišćane i jevreje, ali je jači smisao da su svi ljudi zatvoreni u neposlušnost. Naš prevod je ovde neprecizan. Da je u pitanju neverstvo onda bi zaista mogli da posmatramo samo vernike. Jer već smo rekli da treba ispuniti uslove da dođeš do neverstva. Nevernik je neko ko je rođen u luksuzu istine, ali je ne ceni. A na svetu je velika većina odrasla u lažima.

2. Neposlušnost je opšta crta stare čovekove prirode, čovečanstva. Oni koji žive bez Jevanđelja i Zakona, oni nisu svesni svoje neposlušnosti. Oni mogu ili da se pomire sa neposlušnošću proglašavajući je normalnom ili da pokušaju da je pobede svojom silom ili nekom disciplinom. Ovo je pokretačka sila svih religijskih pravaca i etičkih učenja.

3. Među njima su i oni koji kažu da veruju Pismu. "A Pismo sve zatvori pod greh..." (Gal.3,22). 

4. Ukoliko izostaviš iz opšteg greha i neposlušnosti samo jednog jedinog, ukoliko i pomisliš da si to možda i ti sam, ti nisi vernik Pisma.

5. Sveopšta grešnost je stub temeljac nauke o milosti. Milost je na sve i za sve, ako nije samo za jednog ili za neke grupe onda se cela građevina ruši.

6. Zato je poslanica i napisana, zato je preventiva, profilaktika od duhovne zaraze i bolesti. Jer oni koji napadaju nauku o milosti, oni to neće napraviti otvoreno, nego podmuklo. Kao što divlje zveri napadaju zadnjeg u krdu i kidišu uvek na najslabije i najmanje mladunče, tako je i sa njima.

7. Zato su oni zadovoljni koje neprijatelj nadahnjuje, da samo jednog jedinog proglase za čistog i pravog u sebi samom, samo jednu grupu, samo jedno učenje, jednu crkvu. Samo malo ako im se popusti, sve propada. Ako milost ne trebaju svuda i svi, u svako vreme, onda je nećemo tražiti kao čovek svog prvenca.

8. Ako je grešnost izlečiva bolest onda nismo potpuno u zavisnosti od Njega. Međutim, mi znamo kolika je to zabluda i gubitak duša.

33. O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijeg! Kako su neispitivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putevi!

1. Pravo je da se ovakvom odom završava katehistički, poučni deo poslanice. Od 12 poglavlja počinju praktična pitanja. Jer cela nauka koju smo imali pred očima prethodnih 11 poglavlja je samo odblesak neshvatljive dubine i natprirodne inteligencije.

2. Da li smo svesni koliko su predmeti koji su nam izloženi bili i ostali presudni za dobro naših naroda i pojedinaca, naše dece i naših duša? Za to je teško naći reči.

3. Upravo ovde se izražava ta nemoć čoveka, ograničenost ne samo u fizičkom smislu. Mi nismo ni u duhovnom smislu u stanju da obuhvatimo toliku dubinu. Čak i kada smo najbliže istovremeno smo veoma daleko.

4. Oni na koje deluje Božji duh ipak neće rezonovati na taj način da odustaju od istraživanja onoga što je neispitivo i neistraživo. Naprotiv. Ukoliko toliki speleolozi i planinari cele živote posvećuju istraživanju dubina i visina, koliko bi mi još više trebali!

34.Jer ko pozna misao Gospodnju? 35. Ili ko Mu bi savetnik? Ili ko Mu napred dade šta, da mu se vrati? 36. Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve. Njemu slava vavek. Amin.

1. Ovde se navode više starozavetnih svedoka u vezi Božje suverenosti. Dakle činjenice koje idu u smeru pitanja Ko?. Gde je taj još jedan koji može da se uporedi sa Njim.

2. Jovu je Bog u svom odgovoru postavio dosta pitanja u tom smeru. Gde si bio ti kada je to stvarano? Ko je taj koji može da se sa time uporedi što je stvoreno? Da li zapažaš koliko je to izvan tvoje moći?

3. Zašto mu je Bog odgovorio na taj način, na sve moralne dileme i pitanja o pravednosti koje je ovaj drevni čovek Božji postavio?

4. Jov je došao u situaciju da mu njegovo versko iskustvo i slika o svetu nije mogla pomoći. Njegovo poverenje je poljuljano jer nije mogao da razume smisao u svemu što je doživeo, a ponajviše u onome što su mu prijatelji naglašavali u njihovim govorima i pokušajima da mu nametnu njihovu sliku o svetu.

5. Dakle u poziciji kada si iskušan kroz samo zlo koje ti se dešava, već je dovoljno teško opstati. Međutim kada na to dođu još napadi kroz učenja drugih ljudi, tada je gotovo nemoguće odbraniti se. Očito je potrebno biti spreman još mnogo ranije nego što iskušenje navali.

6. Jov je verovao da je čovek pravedan jer čini dobra dela pod jedan i ne čini zlo pod broj dva.

7. Jov nije imao spoznaju o tome da je čovek nepravedan i grešan ne po tome što čini ili ne čini nego po tome šta jeste. On nije znao da je grešnost urođena a ne samo stečena. On nije imao potpunu spoznaju o čoveku, premda je imao odličnu sliku o Bogu i ispravno o Njemu govorio.

8. Na taj način je posmatrao iskušenja kao nešto što dolazi spolja, a takođe i pobeda nad grehom je u tome da se čovek odupre svim svojim silama. On je bio celog svog života pobednik nad grehom i imao je veliki blagoslov.

9. Pošto je čovečanstvo sagrešilo u Adamu, tj. kada je Adam bio celo čovečanstvo, nijedan nije izuzet iz grešnosti. Greh je nama imanentan, deo nas, unutra. Pobeda nad grehom je takođe iznutra, unutra čovečanstva to što je obavio On za nas. 

10. Pobeda nad grehom je Njegova bez našeg udela. Mi verujemo u tu pobedu i kroz veru dobijamo silu. Ostaje samo da ostanemo u toj pobedi i to je naš udeo gde se onda upravo dešava ono što je Jov naglašavao. Međutim ono što je Jov video kao početak, to je bio u stvari kraj. Ono što je video kao uzrok u stvari je posledica.

11. Upravo iz tog razloga Bog otkriva delo stvaranja koje je slika za delo spasenja. Stvaranje je samo spasenje drugim jezikom. Šest dana stvaranja je šest hiljada godina spasenja. I upravo je u tome Božje rešenje, da broj jedan bude na prvom mestu i da se to posmatra. Ne da se na prvo mesto stavlja dvojka.

12. Ovo je Jov razumeo kada je stavio ruku na usta.

13. Ne znamo koliko će današnjih učitelja na sličan način zatvoriti usta iz kojih je svih ovih godina izlazila mešavina vere i dela koja je ubijala naš narod u pojam! Takva religija ti ne može pomoći u konkretnim iskušenjima života.

14. To da je Bog sve u svemu u delu spasenja i izbavljenja čoveka, kroz istoriju i danas, mora da bude pečat današnje reformacije hrišćanstva.

15. Zaista je trebalo ovako da se se završi veličanstveni odsek poslanice u kojoj je prema mišljenju svih Božjih ljudi u prošlosti iznesena predmet po predmet, tačku po tačku osnova hrišćanske nauke i vere. Da joj se ništa ne doda niti oduzme nego naprotiv, da se stavi reč na svoje mesto u našim srcima. Amin.