Pozdravi preporuke upozorenja (U Hristu)

¹ Preporučujem vam, pak, Fivu sestru našu, koja je sluškinja kod crkve u Kenhreji² Da je primite u Gospodu kao što prilikuje svetima, i da joj budete u pomoći u svakoj stvari koju od vas zatreba; jer je ona mnogima pomogla, i samome meni.

1. Poslanica završava jednom dugom listom imena, najdužom u Novom Zavetu. Ovde se otkriva društveni Pavle, duboko povezan sa telom Hristovim. Otkriva se ne samo kao čovek koji je bio veoma poznat u krugovima prve Crkve, nego istovremeno i veoma voljen i poštovan.

2. Dugi niz poznanika, koji su pre Pavla stigli u Rim, neki očito i duže vreme živeli tamo, otkriva da su hrišćani vrlo često menjali mesto stanovanja. Kao došljaci na ovom svetu, slično kao patrijarsi sa svojim šatorima, često progonjeni i često primorani da se odreknu komfornog života.

3. Sestra Fiva je na prvom mestu, očito je ona bila ta koja je predala poslanicu, pismo Rimljanima. Kenhreja je ustvari Korintska luka, to je Korintska crkva u kojoj je služila. Za nju je upotrebljena reč diakonos, kao i za muške služitelje crkve. To svakako nije bila služba reči, jer je to zbog poznatih okolnosti u Korintu bilo zabranjeno.

4. Dakle mesto pisanja poslanice je Korint, crkva u kojoj je Pavle doživeo velike poteškoće, prvo spolja, a onda i iznutra, pa tako mogao da prepozna one među vernima koji su nepokolebljivo stajali na strane istine koju je zastupao.

5. Pored svega, način na koji je sestra preporučena otkriva da u Hristu nema muškog i ženskog roda, nema govora o posmatranju sestara kao manje vrednih bića, što je u ono vreme a i do danas veliki problem nekih crkvenih krugova.

6. Ova sestra je svoj život posvetila službi, ali se većina slažu sa time da u Rim nije bila poslata nekim razlogom službe. Reči koje su upotrebljene ovde otkrivaju da je imala neka privatna posla u Rimu. Na taj način se ukazala prilika da sestra dobije nazad nešto od blagoslova koje je ona sama nesebično delila. Većina komentatora takođe veruju da je bila udovica, jer bi inače bilo neuobičajeno da putuje sama.

³ Pozdravite Priskilu i Akilu, pomoćnike moje u Hristu Isusu,⁴ Koji za dušu moju svoje vratove položiše, kojima ne ja jedan zahvaljujem, nego i sve crkve neznabožačke, i domašnju crkvu njihovu.

1. Najpoznatiji bračni par prve crkve, dokaz kako je silno svedočanstvo i služba jednog hrišćanskog bračnog para. Dakle jedna je prednost službe samaca, kao što i je Pavle bio, a drugo prednost hrišćanskog doma, kućne crkve koja je bila u domu ovog para.

2. Ove ljude srećemo u veoma važnoj ulozi u prvoj crkvi u nekoliko epizoda koje su otkrivene. Oni su se sreli sa Pavlom u Korinutu, kao izbeglice iz Rima gde su proterani za vreme Klaudija. Kod njih je Pavle mogao da živi i radi, jer su imali isti zanat, pravili su šatore. Preko njih se obratio i drugi veliki učitelj Reči, Apolo.

3. Pavle svedoči da su mu spasli život, rizikujući sopstvene živote. Izgleda da su i oni imali Rimsko državljanstvo obzirom na to koju su vrstu smrtne kazne rizikovali. Upravo zbog toga su bili poznati u svim crkvama koje su bile zahvalne da je Pavlov život sačuvan, jer su njegovim kasnijim posredovanja upoznali Spasitelja. Dakle istu su zahvalnost imali kao i Pavle kojem je spasen ovozemaljski život, jer je njima otkriven večni.

⁵ Pozdravite Epeneta, meni ljubaznog, koji je novina iz Ahaje u Hrista.

1. Ovde je greška u prevodu. U prepisu stoji Azija. Doslovno prvina iz Azije, pod čim se podrazumeva rimska provincija Azija na jugoistočnom delu maloazijskog poluostrva. Ovo je deo carstva u kome je Pavle relativno rano hteo propovedati, ali mu Duh nije dozvolio. Očito da su postojale prepreke zbog čega se objavljivanje u ovoj provinciji dosta pomerilo. Pre toga je Pavle Duhom i kroz jedan san bio vođen preko, na Evropski kontinent, u Makedoniju a zatim u Atinu i najzad na Korint.

2. Epenet je prvi obraćenik iz provincije Azije.

⁶ Pozdravite Mariju, koja se mnogo trudila za nas.

1. U događaju sa Marijom i Martom, ova druga je postala sinonim za preveliku revnost u poslu. Ovde vidimo i da su Marije, promenjene i novorođene sestre prihvatile posao oberučke. Apostoli su kroz ovakve sestre dobijali potrebno gostoprimstvo, majčinsku i sestrinsku pomoć koja im je umnogome olakšala samoodricajući rad Jevanđelja.

⁷ Pozdravite Andronika i Juniju, rodbinu moju, i moje drugare u sužanjstvu koji su znameniti među apostolima, koji i pre mene verovaše Hrista.

1. Pavle je bio češće zatvaran nego što je to opisano u Delima. Ova dva brata koji su sa njim povezani rodbinskim vezama su još pre njega postali vernici Isusa. Pavle je brz da oda priznanje onima koji su po iskustvu duže od njega služili Hristu.

⁸ Pozdravite Amplija, meni ljubaznog u Gospodu.
⁹ Pozdravite Urbana, pomoćnika našeg u Hristu, i Stahija, meni ljubaznog.
¹⁰ Pozdravite Apelija, okušanog u Hristu. Pozdravite domaće Aristovulove.
¹¹ Pozdravite Irodijona, rođaka mog. Pozdravite domaće Narkisove, koji su u Gospodu.

¹² Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite Persidu ljubaznu, koja se mnogo trudila u Gospodu.
¹³ Pozdravite Rufa izbranog u Gospodu, i mater njegovu i moju.

1. Dakle istog saveta koji je dao Titu, da starije žene u Hristu poštuje kao majke, se i sam držao. Neki veruju da se radi o Rufu, bratu Aleksandrovom, dakle sinovima Simona koji je nosio Hristov krst na Golgotu.

¹⁴ Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Erma, Patrova, Ermija, i braću koja su s njima.
¹⁵ Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i sestru njegovu, i Olimpana, i sve svete koji su s njima.
¹⁶ Pozdravite jedan drugog celivom svetim. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove.

1. Sveti celiv, po nekima način na koji su se prvi hrišćani pozdravljali. Naglasak svakako nije na formi pozdrava, jer su tu bili ljudi različitih kultura i načina pozdravljanja. Nigde nema potvrde da im je savetovano da prihvate neki uniformni pozdrav mimo običaja onog vremena i njihove okoline.

2. Radi se o iskazivanju ljubavi i zajedništva prve crkve koje je očito bilo na viskom nivou.

3. Sve Crkve Hristove, one koje su imale jedinstvo u učenju i poštovanju apostolovog autoriteta. Mi ove Crkve zovemo Smiranske crkve, po tome kako se u Otkrivenju naziva ova druga faza hrišćanstva, probuđenja kroz Pavla. Tu pravimo razliku sa Efeskom crkvom koja je imala dobar početak ali je ostavila prvu ljubav, koja je vremenski delovala skoro paralelno sa Smirnom. Veoma duhovno moćno je bilo ovo telo. Imali su vrhunsku duhovnu hranu na raspolaganju i kao posledica toga veliku ljubav i zajednišvo.

¹⁷ Molim vas, pak, braćo, čuvajte se od onih koji čine raspre i razdore na štetu nauke koju vi naučiste, i uklonite se od njih;

¹⁸ Jer takvi ne služe Gospodu našem Isusu Hristu nego svom trbuhu, i blagim rečima i blagoslovima prelašćuju srca bezazlenih.

¹⁹ Jer vaše slušanje razglasi se svuda. I radujem se za vas; ali hoću da ste vi mudri na dobro a prosti na zlo.

1. Na samom kraju Pisma, mestu velike važnosti, upozorenje protiv lažnih učitelja. Ono što je provejavalo kroz celu poslanicu, atmosfera žestokih napada na učenje o veri, sada se otkriva u ne mnogo reči, ali vrlo značajnih.

2. Nakon što je prikazao autoritet Tela koje je živelo u istini, a pre toga i duhovno učenje koje je bilo hrana tog moćnog organizma, moli ih i da oni ostanu u tome i prepoznaju opasnosti koje se nad njih nadvijaju.

3. Nisu neznabošci, rimske vlasti i progonitelji bili najveći problem Crkve, nego upravo oni koji su se predstavljali kao hrišćani, a koji nikako nisu hteli da prime viši stepen istine.

4. Naprotiv, nadahnuti od samog neprijatelja smatrali su da im je sveta dužnost napasti ono čime je Bog hteo da unapredi svoje delo.

5. Bilo je potrebno odlučno delovanje i fizičko odvajanje od takvih. Ne preporučuje se naravno nikakva upotreba sile, jednostavno uklonite se sa onog puta gde oni hoće da prođu.

6. Poslušnost Rimske crkve je bila poslovična, ali im je preporučen posebno veliki oprez. Ovo je proviđenje kroz Pavla dalo da se napiše, da niko nema izgovora za ono što se kasnije desilo upravo sa crkvom u Rimu. Rim je postao simbol za odstupanje od prvobitne jednostavnosti vere.

7. Međutim to nema nikakve veze i nikakvu podlogu u prvobitnom hrišćanstvu Rima. To je sasvim drugi izvor i sasvim druga grana. Nije prva crkva u Rimu pala, nego je stvorena paralelna na sasvim novim osnovama.

²⁰ A Bog mira da satre sotonu pod noge vaše skoro. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista s vama. Amin.

1. Sotona pod nogama vernih, suprotno od zvezda koje su pod nogama malog roga iz Dan. 8. Dakle u Danijelu se sigurno ne radi o mučenicima i progonjenima u srednjem veku kao što mnogi tumače, nego o otpalima od istine, slično kao demoni, zvezde pale sa neba.

2. Seme ženino gazi zmiji glavu, silom reči svedočanstva Isusovog.


²¹ Pozdravlja vas Timotije, pomoćnik moj, i Lukije i Jason i Sosipatar, rođaci moji.²² Pozdravljam vas i ja Tertije, koji napisah ovu poslanicu u Gospodu.

1. Pavle voli da prikaže odnos koji ima sa svojom braćom, gde se porodična i duhovna veza gledaju kao jednako vredne. Ni jedno na štetu drugoga

2. Tertije znači doslovno treći. Znači ne moraš imati posebno lepo i značajno ime, da bi bio upisan u istoriju. To je bila velika čast da posluži pisanjem ovako važne poslanice.

²³ Pozdravlja vas Gaj, domaćin moj i cele crkve. Pozdravlja vas Erast, blagajnik gradski, i brat Kvart.

1. Ovde je napravljen izuzetak da brata predstavi kroz njegovo zanimanje. Sigurno da pozadina toga nije hvala tela, nego je Duh pokazao da su vrata vere otvorena za ljude iz najviših staleža i položaja u društvu. Pavle je u Korintu silom Gospodnjom zauzeo vrlo jake pozicije, što objašnjava zašto se u ovom gradu toliko zadržao i zašto mu je posvetio toliku pažnju.

2. Proviđenje očito posao Jevanđelja vodi tako da se oforme jaki centri koji će poslužiti daljem širenju vesti. Iz Korinta Pavle baca pogled ka Rimu sa željom da u tom glavnom gradu carstva, Crkva bude jaka kao mlado srce.

²⁴ Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.
²⁵ A onome koji vas može utvrditi po jevanđelju mom i propovedanju Isusa Hrista, po otkrivenju tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta²⁶ A sad se javila i obznanila kroz pisma proročka, po zapovesti večnog Boga, za poslušanje vere među svima neznabošcima,

²⁷ Jedinom premudrom Bogu, kroz Isusa Hrista, slava vavek. Amin.

1. Doslovno ovde stoji jedinome koji je mudar. Znači niko drugi nije mudar. Tako završava najznačajnija poslanica hrišćanstva, da slučajno ne bi neko pomislio da je to Pavlova mudrost.

2. Pavle je samo prenosioc poruke koja mu je milošću otkrivena u arapskoj pustinji. On to nije naučio ni od jednog čoveka, pa ni od apostola, kojima je reč kroz Pavla bila takođe nova iako ne nepoznata jer su je prepoznali srcima kao pravo Jevanđelje Isusa.

3. To je bilo ispunjenje obećanja da će Hristos poslati učene i proroke, tj. da im ima još puno govoriti kada dođe vreme za to. Iako je toj reči trebalo vreme da nađe put do srca pripadnika prve Crkve, ta reč je definitivno odnela pobedu.

4. Svih ovih vekova je bilo relativno malo ljudi koji su zastupali ovu nauku kako je ovde predstavljena, ali time se ne menja činjenica da je Rimljanima poslanica najperspektivnija verska knjiga današnjice.

5. Mi ćemo u veri silom Hristovom učiniti sve što nam je moguće, da poslužimo tome što je započeto da se i završi. Amin

Zaključna reč

¹ Dužni smo, dakle, mi jaki slabosti slabih nositi, i ne sebi ugađati.² I svaki od vas da ugađa bližnjemu na dobro za dobar ugled.³ Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: Ruženja onih koji Tebe ruže padoše na me.

1. Hrista su ružili onim što smo mi zaslužili. Ovde u našem prevodu je malo nerazumljivo prevedeno i veliko slovo upotrebljeno tako kao da čovek kaže da su ruženja Boga pala na njega, ali je u stvari suprotno. Ovo kaže Hristov duh kroz Psalmistu, da je primio naš rug.

2. Ovo je u stvarnosti nemerljivo velika žrtva jer smo kao rasa zaista veoma puno ruga zaslužili.

3. Vernici u kojima deluje Hristos će takođe preuzimati takav teret i nositi grehe svojih bližnjih kao što je Hristos nosio njihove. Oni će se prema grešnicima ponašati kao da su najveći pravednici. Oni će žmuriti na njihove mane i podržavati njihove dobre strane u blagosti i strpljenju poučavati dobrom putu.

4. O ovome zavisi dobar ugled dela kome pripadamo. Hristos je odlučio da u ovome zavisi od svoje Zajednice na Zemlji. On je odlučio da ćuti i da se krije, da bi govorio kroz nas i poslao nas kao ovce među vukove.

⁴ Jer šta se napred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom pisma nadu imamo.

1. Važna izjava pogotovo za našu nauku o tumačenju, interpretaciji. Mi vidimo celo Pismo kao da je za nas. Sve primenjumo na sebe i tražimo vezu onoga što je napisano sa nama. Mi tražimo u Pismu ni manje ni više nego same sebe. Lažni učitelji traže u Pismu druge akcenat na manama.

2. Ne, mi tražimo sebe i tražimo čekajući da nam se otkrije smisao Pisma Svetim Duhom. Tako dolazi do utehe i naša nada dobija temelj. Sveti Duh je za nas visoki interpretator Pisma.

⁵ A Bog trpljenja i utehe da vam da da složno mislite među sobom po Hristu Isusu ⁶ Da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca Gospoda našeg Isusa Hrista.

1.Dakle jedinstvo vere je jedinstvo misli. Ovo je visok stepen koji se postavlja pred hrišćane, koji je danas u praksi gotovo nepoznat. Odluke crkvenih zajednica se danas donose nadglasavanjem a ne konsenzusom kako je to Bog odredio.

2. Jedinstvu misli je uzrok jedinstvo duhova što je očito moguće samo kroz Svetog Duha.

3. Jednim ustima, slično kao što bi mi u duhu današnjeg izražavanja rekli, jednim jezikom. Usta i jezik upućuju na nauku o telu. Telo Hristovo ne može biti samo u sebi protivrečno.

4. Slavljenje Boga i Oca Gospoda Isusa Hrista je slavljenje jedinog istinitog Boga. Ko je pravi Bog pokazaće jedinstvo u trpljenju, utesi, mislima, duhu, jeziku, ustima. Ovog jedinstva nema bez Tela. Ili si u Telu ili nemaš jedinstvo.

5. Hristovo rođenje nije od večnosti kako se to vekovima pogrešno uči, nego se misli na utelovljenje. Da to nije tako ne bi bio niti pravi Bog niti pravi čovek. Pošto je i jedno i drugo u Hristu pravo, On je u sebi spojio to dvoje pravim i neraskidivim vezama. Verom u to delo primamo Svetog Duha, koji je ovde očito predstavljen kao duha jedinstva. Dakle u šestom stihu su sva Trojica.


⁷ Zato primajte jedan drugog kao što i Hristos primi vas na slavu Božiju.

1. Dakle Njegovo delo ujedinjenja je bilo za sve ljude. U Njemu je Bog primio čoveka tj. celo čovečanstvo. To savršeno određuje naše odnose jednih prama drugima. Bog se ne može slaviti a da se istovremeno ne prima bližnji kao onaj u kome živi ni manje ni više nego celi Bog, ako je vernik ili nova priroda, ako je jednostavno čovek neovisno jeli vernik ili nevernik.

2. Svetog Duha imaju samo pravi vernici, a novu prirodu imaju svi ljudi. Ovo takođe određuje naš stav prema bližnjima i daljnima.

⁸ Ali kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine radi Božije, da utvrdi obećanje očevima

1. Prva crkva je očito bila u stalnoj opasnosti od učenja i duha nacionalizma, gde se preimućstvo gledalo po nacionalnoj osnovi. Jevreji obraćenici su bili u velikom iskušenju da se posmatraju kao nešto posebno, pogotovo jer je Hristos po telu bio od majke Jevrejke, dakle po njihovom shvatanju Jevrejin.

2. Drugim rečima, Hristos kao pripadnik naroda Jevreja je bio pokoren Mojsijevom zakonu, obrezan osmog dana. Obrezanje je ovde samo slika za kompletan Zakon koji je On i Njegova zemaljska familija tačno izvršavala, bez ikakvog kompromisa.

3. Smisao Hristovog Jevrejstva nije bilo jevrejstvo samo po sebi, kao što su oni bili u iskušenju da poveruju. Nego je i to bila služba Zakonu pod koji je morao biti pokoren kao prorečeni Mesija. Ono što je Bog obećao Jevrejima to im je i ispunio kroz Jednog od njih.

4. A to što je obećao nejevrejima takođe treba da se ispuni. A njima je obećano spasenje ne kroz samo Jevrejina nego kroz čoveka uopšte, kroz Novo čovečanstvo koje je Hristos sam po sebi.

5. Dakle nije tako kao što su oni bili duboko ubeđeni, da neznabošci treba da postanu Jevreji, da bi se spasli. Nije Jevrejstvo nosilac blagoslova, nego Hristos. Zato je bilo bitno pokazati da je On samo iz službenih, a ne spasonosnih razloga bio pripadnik Jevrejske nacije. 

6. U krajnjoj liniji zato je i naglašeno da Hristov Otac nije bio Jevrejin, nego Bog iznad svih naroda.

7.Dokle će crkvene organizacije pripisivati sebi iste spasonosne odlike kao što su to činili mnogi judaisti?


⁹ A neznabošci po milosti da proslave Boga, kao što stoji napisano: Zato ću Te hvaliti među neznabošcima, Gospode, i pevaću ime Tvoje.¹⁰ I opet govori: Veselite se neznabošci s narodom Njegovim.¹¹ I opet: Hvalite Gospoda svi neznabošci, i slavite Ga svi narodi.¹² I opet Isaija govori: Biće koren Jesejev, i koji ustane da vlada nad neznabošcima u Onog će se uzdati neznabošci.

1. Evo dokaza da je to tako kako tvrdimo. Ako bi svi trebali postati Jevreji ili dokazivati jevrejsko poreklo, spasenja radi, kako bi se ispunila ova reč da će vernici hvaliti Boga među neznabošcima. Ako su svi Jevreji gde su neznabošci koji ga slave i pevaju?

2.Kako se neko može uzdati u koren Jesejev, kako može slaviti i pevati Bogu, bez da prethodno nije sa Bogom? A kako je došao u vezu sa Bogom, kao neznabožac, ako je Jevrejstvo most sa Bogom?

3. I pored respekta za Jevrejstvo i crkve, izavljujemo sledeće: Samo Hristos je Spasitelj! Cenimo vas i volimo i dušu bi položili za vas, ali se za spasenje uzdamo samo u Hrista. Nećemo se menjati i prilagođavati niti posećivati vas da bi se povezali sa Bogom. Nego ćemo verovati u ono što je prava istina, da smo već povezani sa Bogom preko Hrista.

4. Nećemo se moliti dan i noć Kyrie ellayson, Gospode pomiluj, nego ćemo se zahvaljivati i pevati i uzdati se u Njega koji se već smilovao! Ovako ćemo sebe naći u Reči, jer je pisano za naše nacije koje nisu jevrejske da ćemo ga slaviti, a ne svagda pred Njim tugovati.

¹³ A Bog nade da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog.
¹⁴ A ja sam i sam uveren za vas, braćo, da ste i vi sami puni blagodati, napunjeni svakog razuma, da možete druge naučiti.

1. Očito je da samo ovakav vernik treba druge da poučava koji je već sam napunjen. Zar ćemo točiti na praznim pumpama? Ako se prelivaš nadom onda si pun Svetog Duha.

2.Ono što se često previđa, radost i mir su takođe punomoć učiteljstva u Crkvi. Ne treba imati poverenja u tužnoj ozbiljnosti obučene učitelje. Ako tražiš mir, ne možeš trčati da poučavaš druge.

3. Pavle je imao mir što se Rimljana tiče, u duhu je osećao njihovu hrišćansku zrelost. Zašto su onda kao savršeni u veri ipak trebali biti poučavani?

¹⁵ Ali vam opet, braćo, slobodno pisah nekoliko da vam napomenem radi blagodati koja mi je dana od Boga,¹⁶ Da budem sluga Isusa Hrista u neznabošcima, da služim jevanđelju Božijem, da budu neznabošci prinos povoljan i osvećen Duhom Svetim.

1. Ovde se otkriva da je jedan od razloga toliko duge poslanice Rimljanima ne samo iz razloga verske pouke i utrvrđivanja u osnovama, nego da je bilo potrebno zbog pitanja autoriteta u prvoj crkvi.

2. Naime, Pavlov autoritet je bio jako napadan kao što je to do današnjih dana. Da li je njegov autoritet od Hrista? Da li ima bar malo istine u onome što su sejali njegovi protivnici, gde su optužbe došle i izvršile uticaj čak i na apostole?

3. Malo je ljudi koji su imali tako jaku opoziciju kao što je tada Pavle imao. 

4. Reč neznabošci je nespretno prevedena, doslovno nacije. Narod u jednini znači Izrael, narod u množini su ostale nacije. Obzirom da je Rim prestonica svih nacija, sasvim je prilično da onaj koji je apostol nacija, njima piše sa slobodom.

5. Apostol je svoju službu razumevao kao što je u starozavetno vreme razumevano žrtvovanje Bogu. Prinos u dušama koje je priveo Bogu, je mnogostruko vredniji od svega što neko može učiniti za slavu Njegovog imena.

6. Iako je Hristos učinio da Bog primi čovečanstvo, pojedinac ne može bez dara Svetog Duha da bude primljen. Bez posvećenja, bez novorođenja nema gledanja Carstva. 



¹⁷ Imam, dakle, hvalu u Hristu Isusu kod Boga.¹⁸ Jer ne smem govoriti šta koje Hristos ne učini kroza me za poslušanje neznabožaca rečju i delom,¹⁹ U sili znaka i čudesa silom Duha Božijeg; tako da od Jerusalima i naokolo tja do Ilirika napunih jevanđeljem Hristovim.

1. Hvala u Hristu su dela koja je obavio kroz njega. Ovo su bili njegovi neoborivi argumenti nasuprot njegovih protivnika kroz koje se niko nije obraćao na poslušnost Bogu. Lažni učitelji nisu imali znake i čuda koja je Bog odredio da prate iznošenje pravog Jevanđelja.

2. Oni su imali reči ali ne i dela. Ovde nema razdvajanja teorije i prakse. Odlika pravih učitelja jeste da se vera koja se propoveda pokazuje kao delotvorna. Kod ovih lažnih učitelja nema plodova. Njihov autoritet je iz pakla i neka nijedan koji ih sledi bez obzira na očigledne dokaze ko je na pravoj strani, ne traži izgovora kad krene da mu na njegovoj životnoj njivi raste trnje i korov.

3. Nasuprot njima je Pavle napunio pola Evrope Jevanđeljem! Do današnjeg dana se vide plodovi njegovog rada, žrtve ugodne Bogu.

4. Za naše narode je vrlo interesantno u ovom stihu pominjanje Ilirika, rimske provincije koja je zauzimala sličan prostor kao bivša Jugoslavija. Nije malo onih koji očekuju da će naši etnički prostori odigrati značajnu ulogu u konačnoj pobedi Jevanđelja.

5. Pobeda Jevanđelja nije u tome da ga svi prihvate, nego da sve ispuni, da ga svi čuju.

²⁰ I tako se trudih da propovedim jevanđelje ne gde se spominjaše Hristos, da na tuđoj zakopini ne zidam;²¹ Nego kao što je pisano: Kojima se ne javi za Njega, videće; i koji ne čuše razumeće.

1. Ovo je potvrda prethodnog zaključka, da je posao apostola da se Jevanđelje objavi tamo gde ga niko nije čuo i kojima nije javljeno. Proročki je jasno navedena potvrda za to. 

2. Tamo gde je neko čuo i gde je javljeno, ne vredi ponavljati. Jevanđelje je toliko presudno, da je nemoguće da će osoba biti kroz nešto drugo zadobijena.

3. Zato je Pavle strogo pazio da radi isključivo tamo gde je po reči Božjoj mogao da očekuje da će pronaći one koji vide i koji razumeju. On je a i do danas Božje sluge koriste Božju navigaciju.

4. Tuđa zakopina, doslovno tuđe građevinsko zemljište, plac. U duhovnom smislu postoji teritorija koju Bog određuje i deli svojim slugama. Kao u priči o onome koji je kao nagradu za svoju vernost dobio vlast nad deset gradova, a drugi opet vlast nad pet gradova itd.

²² To me zadrža mnogo puta da ne dođem k vama. ²³ A sad više ne imajući mesta u ovim zemljama, a imajući želju od mnogo godina da dođem k vama,

1. Kako je ostao bez mesta u tim zemljama? Na dva načina. U nekima su crkve očvrsle i stajale na svojim nogama, tako da nije imao potrebe da im služi kao poslanik i misionar, što je po pozivu bio. U drugima su prihvaćeni navodi njegovih protivnika, tako da mu doslovno nije bilo mesta tamo.

2. Na početku poslanice je već izjavio o svojoj želji da ih poseti i da dođe do svete razmene između njih međusobno.

²⁴ Ako pođem u Španjolsku, doći ću vam; jer se nadam da ću tuda proći i vas videti, i vi ćete me otpratiti onamo kad se najpre nekoliko nasitim vas.

1.Neki veruju da je on zaista i ostvario taj plan u vezi Španije, ali to ne odgovara istini. Dokaz za to je što je u Rim prvi put stigao u okovima. Dakle to što je imao u srcu se nije ostvarilo. Naime došlo je do jedne greške sa njegove strane, što je opisano u Delima apostola.

²⁵ A sad idem u Jerusalim služeći svetima.

1. Greška je bila upravo ovde. U Delima je opisano kako je Pavle dobijao sa svih strana upozorenje da ne ide za Jerusalim.

2. Potcenio je uticaj svoje opozicije koja je istovremeno bila opozicija učenju o milosti. Nije računao sa time da je nažalost i njegov voljeni grad postao jedan od tih gde mu nije bilo mesta. Tamo gde nema mesta za Jevanđelje, tamo ne treba biti ni nas. Ovo je velika pouka za sve one koji služe u reči.

3. Kada je stigao u Jerusalim bio je od strane starešinstva primoran da učini kompromis koji je doveo do toga da je izgubio zaštitu i pao u zarobljeništvo, koje više nego sigurno nije bilo po Božjoj volji jer Bog nije hteo na taj način da ostane bez svog saradnika tako rano.

4.  Njegova patriotska osećanja i poštovanje onih koji su hodali sa Isusom je bilo tako veliko da ga je navelo na tu grešku.

²⁶ Jer Makedonija i Ahaja učiniše dragovoljno neki porez za siromahe svete koji žive u Jerusalimu.²⁷ Oni učiniše dragovoljno, a i dužni su im; jer kad neznabošci dobiše deo u njihovim duhovnim imanjima, dužni su i oni njima u telesnim poslužiti.

1. Svako voli svoje. Ovaj princip je veoma važan za slediti ga. Vernik je uvek dužnik, ne samo Bogu, nego i onima preko kojih je upoznao Boga. Koliko ceniš svoj dar, toliko ćeš ceniti i kanal tog dara.

2. U ovom slučaju se samo postavlja pitanje, sa razlogom, da Pavle ovde nije preterao u svojoj požrtovanosti. U Jerusalimu očito u tom trenutku je opozicija bila previše jaka. Ne treba podržavati ništa što se protivi nauci o milosti, koliko god zaslugama i istorijom, statusom to bilo vredno poštovanja. Jeste, mi treba svoje neprijatelje da hranimo i pojimo, ali ne treba podržavati nikakvo krivo iznošenje principa spasenja. 

3. Pavle je definitivno trebao raditi svoj posao kao što je radio i kao što je u duhu video da treba da radi. Nije trebao dozvoliti da ga Jerusalim saplete. Nemoj ni ti dozvoliti!

4. Ako je Jerusalim tolika zamka, da se i najjači među nama uhvati i ne sluša proročku reč, nego tvrdoglavo insistira na svom planu, tada sigurno nismo sigurni ni ti ni ja.

5. Trebao je otići u Španiju i posetiti Rim i nasititi se duhovne podrške, a ne ići tamo gde se na njega vikalo i ogovaralo. I to ne na njega koliko na učenje koje je predstavljao. Na taj način se sluga nekad treba povući sa prvih linija borbe da se odmori i da se pokažu plodovi onih koji su bili mudri sami za sebe.

²⁸ Kad ovo, dakle, svršim, i ovaj im plod zapečatim, poći ću preko vas u Španjolsku.²⁹ A znam da kad dođem k vama, doći ću s obilnim blagoslovom jevanđelja Hristovog.

1. Neki smatraju da je ipak bio u Španiji pre svog drugog hapšenja, ali to nije moguće. Okovi su ga koštali puno snage tako da nije mogao potpuno da se oporavi i bude operativan kao do tada.

³⁰ Ali vas molim, braćo, zaradi Gospoda našeg Isusa Hrista, i zaradi ljubavi Duha, pomozite mi u molitvama za me k Bogu; ³¹ Da se izbavim od onih koji se protive u Judeji, i da služba moja za Jerusalim bude po volji svetima;

1. Promenjen milošću je toliko zavoleo one koje je nekad progonio. Osećao se očito dužan, ali nažalost popustio je blagosloveni hrišćanski oprez. Hrabrost mora da se savetuje sa Bogom.

2. Vrlo je dirljiv ovaj poziv na molitvu, posebno kada poznajemo celu istoriju.

³² Da s radošću dođem k vama, s voljom Božijom, i da se razveselim s vama.

³³ A Bog mira sa svima vama. Amin.

Sud savesti i ne suditi drugima

¹ A slaboga u veri primajte lepo, da se ne smeta savest.² Jer jedan veruje da sme svašta jesti, a koji je slab jede zelje.³ Koji jede neka ne ukorava onog koji ne jede; i koji ne jede neka ne osuđuje onog koji jede; jer ga Bog primi.

1. Ovo se odnosi na pitanje žrtvovanog mesa koje je bilo izvor jednog od prvih unutrašnjih nesporazuma u prvoj crkvi. Neki nisu uopšte jeli meso koje je po običaju onog vremena žrtvovano različitim bogovima naroda.

2. Neki su na osnovu saznanja da su bogovi naroda ništa po svojoj savesti kupovali meso i od tih žrtvovanih životinja, čak se veruje da je takvo meso bilo jeftinije jer ga je bilo dosta u ponudi.

3. Besmisleno je reći da je vegeterijanstvo samo po sebi odraz slabe vere, jer primer proroka Danila i njegovih prijatelja je pravi dokaz za to. Slabi, znači oni koje su drugi proglasli slabima po saznanju. Ima ljudi osetljive savesti, a ima onih koji se bolje upravljaju razumom, nego srcem.

4. Ni jedna ni druga grupa nisu dobili potvrdu kroz apostola da bolje postupaju. Jednostavno se radi o onome što mi nazivamo pitanja savesti, dakle pitanja u kojima svako ima slobodu, ali i obavezu rukovoditi se savešću.

5. Kako ga je Bog primio? Ovde se radi o objektivnoj istini koju je vernik iskusio. Bog ga je primio u Hristu, a on je to poverovao. Ovo se ne odnosi samo na one koji su čuli o Hristu a nisu poverovali. Hristos je primio celi ljudski rod i to treba da se ima u vidu pre nego što nekog osudimo time što ćemo reći da je napolju, da nikada nije imao vezu sa Bogom.

6.To nije biblijski jer je činjenica da nijedno ljudsko biće nije bez pravde. Treba se dobro ispitati da li neka osoba reaguje po svojoj savesti, kada se čak i čini da ne radi ispravno. Ljude treba posmatrati ne onako kako mi to ograničeno vidimo, nego u skladu sa okolnostima njihovog životnog puta.

⁴ Ko si ti koji sudiš tuđem sluzi? On svom gospodaru stoji ili pada. Ali će ustati; jer je Bog kadar podignuti ga.

1. Drugim rečima, ako nemaš potvrdu u Božjoj reči, a sudiš, tada sudiš samostalno bez Gospodara tog sluge koga sudiš.

2. Čak ako je takav i pao i zaista učinio nešto protiv svoje savesti, tada ti i dalje nemaš pravo da sudiš ako se ne možeš pozvati na autoritet koji je veći od tebe. Jer ako sudiš samo od sebe onda sudiš jednakog, a jednakom se ne može izreći presuda kao ni Hristu što nisu mogli Jevreji nego su išli preko Rimljana da ga osude.

3. Tako vidimo da je Isus uzeo pravo obličje sluge a ne da je glumio. On je bio zaista na nivou sluge. Inače ne bi tako moglo sa njime da se postupa.

4. Kao što je On ustao, tako će ustati svaki onaj koga Bog po svojoj milosti podigne. Nemoj ljude posmatrati kao pale, kao mrtve, kao negativne i grešne. Gledaj šta može od njih postati!

⁵ Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uveren za svoju misao.

1. Na isti način treba gledati i drugi problem crkava tih dana: problem svetkovina. Ovo se pre svega odnosi na jevrejske praznike koji su oni drugima nametali kao obavezu. Dakle prve crkve su bile, pogotovo u Maloj Aziji, mešavina jevrejskog i drugih naroda. 

2. Za Jevreje je bilo potpuno logično da oni koji su pristali uz Gospoda i spise Starog Zaveta, svetkuju godišnje praznike koji su propisani u Mojsijevom zakonu.

3. Ovde je otkriven princip po kome je pitanje Mojsijevog zakona takođe pitanje savesti, ali nikako pitanje spasenja.

4. Do današnjeg dana postoji ta tendencija da se svetkovanju određenih praznika daje spasonosna nota, tj. da način na koji provodimo određeni dan utiče na naš položaj pred Bogom. 

5.Pošto bi ovakav stav bio direktno protivan nauci o milosti, jer je spasenje Božje delo milosti, tada je bilo potrebno oduzeti verskim praznicima takav značaj i svesti ih na nivo tradicije koja niti pomaže niti odmaže.

6. Na taj način je oduzet vetar iz jedara onih koji sa druge strane tvrde da ne treba svetkovati nikakav praznik. To je isto udarac na delo milosti, jer se spasenje ne može dovesti u pitanje nekim ponašanjem, nego isključivo samo neverom.

7. Ako si u ozračju milosti doneo neku odluku srca, tada se drži toga, sve dok te Božja reč ne razuveri. A mi nemamo nikakve potvrde da se dani razlikuju jedni od drugih.

8. Neki su pokušali da ovaj princip primene i na sedmični dan odmora, ali to nikako ne može da se održi. Subota je deo moralnog i nepromenjivog Zakona, deset zapovesti, koji nije pitanje savesti, nego verska obaveza.

9. Jer Zakon je bez milosti isto kao što je milost bez zakona. Ne može se doći sa milošću i mešati je u pitanja jasno data u večnom Zakonu.

10. Kao što niko nije bez pravednosti, tako niko nije bez greha. I zbog greha je potreban Zakon, da ljudi ne bi mislili da mogu da rade šta hoće.

⁶ Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.

1. Ovo je vrlo potrebno zapaziti. Sloboda savesti se odnosi na onoga koji je u pozitivnom odnosu sa Gospodom i ima Svetog Duha. Inače ne bi mogao da hvali Gospoda. Ako je hvala umukla, tada ne jeo ne jeo, razlikovao dan ili ne razlikovao, ništa ti ne pomaže.

⁷ Jer ni jedan od nas ne živi sebi, i ni jedan ne umire sebi
⁸ Jer ako živimo, Gospodu živimo; a ako umiremo, Gospodu umiremo. Ako, dakle, živimo, ako umiremo, Gospodnji smo.⁹ Jer zato Hristos i umre i vaskrse i ožive da ovlada i mrtvima i živima.

1. Šta znači umreti sebi? To znači umiranje svog starog ja, svoje stare prirode. To ne znači da ona potpuno nestaje. Ona nije nestala iz stvarnosti čak ni krstom. Ona je krstom pobeđena. Ali zar jedan tim, nakon što je doživeo poraz, prestaje da se takmiči?

2. Neki se ponašaju kao da pobeda nad starim predstavlja diskfalifikaciju. To nije učenje Pisma. Umiranje je glagol u trajnom vremenu. Proces. 

3.Time što je staro sebi preživelo, pokazuje se u kome je zaista vera. Jer mi smo verom spaseni, kroz veru smo izbavljeni i to samo kroz veru. A borba vere nije neki misteriozni nestanak naše adamovske prirode, kao što je to u pogrešnim verskim učenjima.

4. Jedan od razloga što je Hristos doživeo iskustvo smrti i nije automatski sledećeg sekunda ustao, nego proveo celi dan i dve noći u grobu, je to da Njegova smrt bude prava smrt. To nije bila nikakva igra ni gluma, nego smrt koja je plata za greh. Hristos je umro drugom smrću, kojom dosada niko u istoriji nije umro. Svi koji su umrli su umrli u atmosferi milosti. Niko nije morao da umre bez nade, jedino ako se svojom slobodom od nade udaljio. 

5.Znači Hristos je bio do krajnjih granica ne samo ljudskog postojanja nego i ljudskog ne postojanja. On je bio svuda!

6. Do krsta je smrt bila pravedna jer je svaki koga je ubila bio grešnik prema tome morao je da umre. Na krstu je ubijen pravednik i zato je smrt osuđena na smrt. Isus je naveo smrt na fatalnu grešku. Svojim telom i svojim duhom neka mu je slava za sve veke vekova!

¹⁰ A ti zašto osuđuješ brata svog? Ili ti zašto ukoravaš brata svog? Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista.¹¹ Jer je pisano: Tako mi života, govori Gospod, pokloniće mi se svako koleno, i svaki jezik slaviće Boga.¹² Tako će, dakle, svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe.

1. Naravno da se ovo ne odnosi na svaki mogući ukor. Ovo se odnosi na ukore koji ne proističu iz Boga. Ukor bez Boga uništava od Boga zaštićeni deo duše. To je kao što je lov na divljač zabranjena, ali postoje određeni dani kada je otvorena sezona lova. A i tada ne može svuda da se puca nego samo tamo gde je određeno.

2. Ako se neko brine da će se brat prejeftino izvući i ti si taj koji treba da ga kazni, razmišljaj o strašnom sudu pred licem proslavljenog Hrista. Kako će se ponašati svaki koji razume koliko je spasenje odbacio?

3. Iz ove proročke izjave, koja će se sigurno ispuniti, da će svako koleno da mu se pokloni možemo da zaključimo kako će izgledati proslavljeni Isus. Niko još nije uspeo da pokori buntovnu sotonsku, anđeosku i ljudsku palu prirodu. Bezobrazluk deluje kao da je večan. Jer ako Bog uništi zle, a oni i dalje budu u pobuni, to će im biti neka vrsta satisfakcije.

4. Jer i najveći jeretici su umirali sa buntovnim pokličima, kao što je Mihael Servetus u Ženevi umro na lomači. 

5. Na konačnom sudu nakon 1000 godina, će biti drugačije. Tolika slava i neopisiva pobeda, moralna veličina Hrista Isusa će dovesti do toga da se svako koleno pokloni. I sotone i Nerona i Hitlera itd.

6. Ako imaš tu sliku ispred sebe ( ima li neko da ovaj prizor naslika) shvataš mala i ne toliko značajna dušo, koja je toliko navikla da sudi drugima, gde je tvoje mesto.

¹³ Zato da ne osuđujemo više jedan drugog, nego mesto toga ovo gledajte da ne postavljate bratu spoticanja ili sablazni.

1.Dakle nikada ne moj da dozvoliš sebi višak svetosti ili višak grešnosti da se preleva na tvog brata.

¹⁴ Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je pogano, onome je pogano.

1.Ovo je izuzetno značajno mesto u celom Pismu! 

2.Koliko je samo lažnih nauka i učitelja koji ovo pravilo ne žele da znaju i zaobilaze. Oni uče da su stvari, predmeti, dani, sami po sebi toliko loši i grešni, da ih se moramo kloniti.

3. Slaviti Božić je greh, slaviti rođendan je greh, ići kod frizera je greh, kupati se na javnim plažama je greh itd. Vlade država su sve otpale, svi katolici su otpad, svi ovi svi oni...

4. A ovde je uverenje u Hristu Isusu. Jer u Hristu je jedino stanje bez namernog greha. Sve što nije po veri je greh, koliko god ti izbegavao nečiste stvari. Neki veruju ali ne veruju sve. Taj nije u Hristu, jer hoće da veruje neke stvari, a neke ostavlja svojoj moći presuđivanja.

5. Neki uzimaju Pismo kao knjigu zapovesti i primenjuju stara pravila određena u starim okolnostima i kažu ovako je pisano. 

6. U stvari je po novom svetlu, Pismo knjiga koja treba da se veruje, a tek onda da se deluje. Ako deluješ bez vere, gori si od neznabošca. U veri ćeš primiti Božje uputstvo i glas, kako da se rukovodiš, kako da deluješ. A čak i tada nećeš verovati da je to univerzalno pravilo za svaku situaciju, za svakog čoveka.

7. Kategorički imperativ Imanuela Kanta: radi tako da princip tvog delovanja bude univerzalno pravilo za sve ljude, moguće je samo u Hristu Isusu, jer princip delovanja je sam Hristos. A mi u poznanju Hrista rastemo koji smo vernici.

8. Neko je u Hristu, ali još nije sve pobedio. Pobediće! Neko nije u Hristu, a deluje da je u svemu pobedio. Izgubiće sve, dok se ne vrati ponovo!

¹⁵ A ako je brat tvoj jela radi žalostan, već se ne vladaš po ljubavi: ne gubi jelom svojim onog za kog Hristos umre.
¹⁶ Gledajte, dakle, da se ne huli na vaše dobro.

1.Ovo se posebno odnosi na judaiste koji nisu razumeli pravdu verom i koji su nametali svoje razumevanje primene zakona o čistoj i nečistoj hrani novoobraćenima. 

2. Optužbama se opterećivala savest i vernici su dolazili u konflikt sa onim što su verovali putem Pavla i njegovih saradnika. 

3.Očito je da je Pavle susreo puno ovakvih kojima je nada bila prethodno samo usmerena na Hrista, ali su kroz legalističke učitelje izgubili taj fokus i postali žalosni kao Marija kojoj su uzeli sahranjenog Rabija.

4. Hula je govor protiv Boga ili božanskog. U ovom slučaju se to odnosi na ono što je opisano u narednom stihu. Božanski život u kome su vernici verom uzimali udela i imali večni život po veri u Hrista, je napadan. Zar nije onaj koji napada novi život vernika isti kao onaj koji huli na Boga, jer to nije njihov prirodni život nego dar samog Božjeg života u njima.

¹⁷ Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome.

1. Još jedan izuzetno važan stih. Mi vidimo kako raspoznajemo Hristov život u verniku. Hristos nije doslovno nego duhovno prisutan u verniku, tj. vernik u Svetom Duhu. Ova sva tri roda Duha su prisutna i idu istovremeno.

2. Pravda bez mira i radosti, mir bez pravde i radosti itd, nisu delo Svetog Duha u vernicima. To je lažni duh i falsifikat.

3.Drugim rečima, ako načinite od bilo koje teme probni kamen ili centralnu tačku, da da nije praktični i pravi dar života u Hristu, tada ste promašili. Time što su jela i pića, ceremonijalne stvari stavili na takvu tačku važnosti pokazuje da je to njima u njihovim srcima. Oni su otpali od jednostavnosti u Hristu i vratili se na telesne stvari.

¹⁸ Jer koji ovim služi Hristu ugodan je Bogu i mio ljudima.¹⁹ Tako, dakle, da se staramo za mir i za ono čim vodimo na bolje jedan drugog. ²⁰ Ne raskopavaj delo Božije jela radi; jer je sve čisto; nego je pogano za čoveka koji jede sa spoticanjem.

1. Naravno da primanje pravde mira i radosti verom, zadovoljava Onoga ko je sam izvor tog pravednosti i mira. Kada baka kupi detetu jaknu, ona je zadovoljna time što je dete nosi i sigurno neće kritikovati ono što je sama nabavila.

2. Ako neko ima mir iznutra takav će širiti mir. Mir traži mir u drugima. 

3. Sa druge strane beda koja je u duši, se takođe širi i traži društvo. 

4. Božje delo ima svoje stubove koji se ne mogu promeniti i poljuljati, ali ako se nude neke alternative, možemo slobodno govoriti o telesnosti i rušenju. Nije greh problem za učenje hrišćanstva koliko je to lažna pravednost.

²¹ Dobro je ne jesti mesa, i vina ne piti, i ono ne činiti na šta se tvoj brat spotiče, ili oda šta gori postaje ili slabi.
²² Ti imaš veru? Imaj je sam u sebi pred Bogom. Blago onome koji ne osuđuje sebe za ono šta nađe za dobro.
²³ A koji se sumnja osuđen je ako jede, jer ne čini po veri: a šta god nije po veri greh je.

1. Po pravilima o nazirejstvu, prvenac ne bi smelo da troši bilo kakve produkte grožđa. Helenističkim vernicima to nije ništa značilo. Kao o pitanju hrane žrtvovane bogovima Pantenona, tako je i ovde bilo nejasno kako mogu ta spoljašnja pravila da utiču na delo milosti koje su osećali u srcu i promeni koju su doživeli.

2.U njima se pojavila vera kada su slušali propoved vere. Sada kada slušaju propoved principa u njima se odjednom javlja sumnja, nelagoda, različiti glasovi. Neki su odlučili da idu tim putem i da se zbog onih kojima je to značilo, uskrate sebi ono što je druge sablažnjavalo. A ugoditi Jevrejima nije baš jednostavno.

3. Judaistički vernici su se zgrožavali načinom života vernika iz neznaboštva koji su zadržali navike svoje kulture. Glasno su zahtevali da se ovi prilagode njihovoj kulturi koja ima u određenoj meri podlogu u onom što je napisano.

4.Oni su se rukovodili onim što je napisano, a ovi su navikli da ih vodi Duh i da svojom slobodom čuvaju savest čistom.

5. Bilo je bitno da se naglasi da se treba delovati po onome što priznajemo, prihvatimo i ispovedamo. Čak je bolje iskreno činiti greške nego neiskreno činiti pravdu.

6. Jer je hrišćanska vera sama po sebi čisto samo vera. Nema nikakve pravde osim vere i nikakve vere osim pravde. Pravda bez vere je greh, sopstvena pravda, samopravda, teža po posledicama nego samo bezakonje.

Stav vernika prema vlastima

1.Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a što su vlasti, od Boga su postavljene.

1.Ako je dvanaesto poglavlje završeno otkrivanjem principa pravde kroz veru kako deluje u vernicima i osuđuje prirodno, palo stanje i reakcije telesnog čoveka, tako u trinaestom poglavlju se ide još korak dalje do potpune kapitulacije starog.

2.Ako si se bunio na reči iz 12. glave, tada ćeš u 13. eksplodirati!

3.Ako se ne smeš braniti od zla to je jedno, ali služiti i pokoravati se tome je drugo. A isto Bog to zahteva od nas. Jer ako si vernik, istančanih osećaja za pravdu i moral, gde sa mukama i borbama pobeđuješ staro u sebi mogao bi upasti u zamku da postaneš borac za socijalnu i društvenu pravdu u svetu koji je već osuđen.

4.Dakle može ti se desiti da se osećaš pozvanim za nešto slično onome što se naziva političkim delovanjem. Ova pitanja su dosta diskutovana, naime da li vernik treba da se bavi politikom? Ako da, na koji način to može da se pomiri sa principima koji su ovde otkriveni, da je svaka vlast od Boga?

5.Ovo je nastavak teme o Božjoj suverenosti iz poglavlja 9, posebno stih 17. gde se Božja reč upućuje Faraonu kao izabranom. Bilo bi dobro to jednom za svagda razrešiti, pre nego što se uopšte bilo šta drugo diskutuje: Kako je svaka vlast od Boga? Neron? Hitler? Staljin? Aparthejd u J. Africi?

6. Većina komentatora veruje da se ovde radi samo o pozitivnim aspektima vlasti, koje primera radi održavaju red i sprečavaju bezvlašće. Kako ćemo onda da gledamo na isključivost koja je ovde podvučena rečima "svaka", "nema da nije" i "sve" ?

7. Pismo uči da je svaka vlast od Boga i da je Bog taj koji postavlja i smenjuje careve. Ne da je svaki pojedinac koji je na vlasti pod Božjom kontrolom, nego da je ovakav način uređenja određen i kontrolisan sa Neba. 

8. Sam Hristos je optužen i na kraju i osuđen kao buntovink protiv vlasti. Uvek će biti pokušaja da se Jevanđelje zaustavi polugama vlasti. Upravo zato je naročito potrebno da se naglasi princip pokornosti vlastima, da bi mi sa svoje strane bili čisti. Ne da ćeš kao vernik u svojoj slobodi biti manje zavisan od državnih vlasti, nego suprotno, tu svoju slobodu ćeš dobrovoljno staviti u službu vlastima, gde god se to ne suprostavlja verskoj savesti.

9. Pošto je verniku Bog iznad svega na njemu se ne može naći nikakva mana u vezi pokornosti vlastima, osim što je u Zakonu njegovog Boga. Imajmo u vidu da postoji samo taj jedan izuzetak. Ovde se ne govori o tom izuzetku, kada svetovna vlast od vernika zahteva da pogazi svoju versku savest.

10. Dakle vernik je pozvan da brani principe pravde i da se izjašnjava za ili protiv određenih pojava u svojoj okolini, ali ne kao onaj koji dovodi u pitanje božanski autoritet koji je dat svetovnim vlastima.

11. On će delovati dvostruko, kao što je i dvostruka priroda stvarnosti u kojoj se nalazimo. Sa strane milosti on će se ponašati kao da je slobodan od svake svetovne vlasti, da ukori greh i delovanje zla i neljudsku zloupotrebu pojedinaca u vlasti; dok će se istovremeno zbog greha i zakona pokoravati toj istoj vlasti u svemu što ona zahteva, kao da to zahteva od Njega sam Bog.

2.Tako koji se suproti vlasti suproti se naredbi Božijoj; a koji se suprote primiće greh na sebe.

1.Radi se o tome da su vernici skloni tome da zaborave da je Hristu data svaka vlast na nebu i na zemlji Mt.28,18. Ide se tako daleko da se ustajanje protiv vlasti proziva duhovnošću i da se to naziva najčistijom pobožnošću. Sopstvena pravda koja je kao nečista haljina se podiže ne retko kao najsnažniji politički pamflet.

2. Od ovoga se treba veoma čuvati. U novije vreme su sve glasniji oni vernici koji udaraju na vlasti i ponašaju se kao da to nisu njihove vlasti, nego nekih drugih. U ovim krugovima se pojavljuje jak kritički duh, koji se poznaje po tome da se čak i pozitivni doprinosi svetovnih vlasti krivo prikazuju ili ignorišu, a akcenat se stavlja na greške. Ovo je dokaz da te vernike ne vodi Sveti Duh.

3. Kada nekoga pokreće Sveti Duh on neće biti ispunjen pristrasnošću i mržnjom. On će biti brz da pohvali što je dobro i spor da kritikuje što ne valja. On će ustati protiv nepravde ne na svaki mali nagoveštaj nepravilnosti, nego tek kada bude prinuđen na to i kada nema drugog izbora, kada su sve druge opcije iscrpljene.

4. Neka oni kojima nije jasno kuda vodi suprostavljanje vlasti proučavaju istoriju zelotizma. Jedan od Hristovih učenika je bio Simon, koji je napustio zelote, borce protiv strane vlasti. 

5. Ustvari je pod plaštom borbe za nacionalni interes bilo nepreporođeno i vlasti željno ljudsko srce. Kada su zeloti za vreme pobune protiv Rima zaista i jedno vreme došli na vlast, ponašali su se mnogo gore nego rimljani. Činili su neopisive zločine protiv vlastitog naroda i svojih političkih protivnika. Zaveli su takvu strahovladu u Jerusalimu da niko više nije bio siguran i slobodan. A u početku se činio tako pozitivan i narodni ovaj pokret.

6. Tako se ispunilo ovo upozorenje pisano samo par godina pre opsade Jerusalima. Ovo se ponavlja u ovo naše vreme. Kao što su nacionalne stranke koje su pobedile na izborima uništile zemlju Bosnu i Hercegovinu u toj meri da se do današnjeg dana ne može oporaviti, tako će biti i sa onim učenjima u crkvi koja možemo slobodno nazvati novi zelotizam.

7. Propovedici zavere koji vide u celokupnoj državnoj vlasti sotonsku pozadinu, potpuno ignorišu ovu božansku naredbu. Oni satanizuju stvarnost u kojoj je u jeku borba dobra i zla. Oni sebe proglašavalju dobrima koji su sve ostale činioce u društvu proglasli nečistim i prokletim. Oni ne traže elemente i dokaze da je Bog taj koji ima svoje ljude u vlasti i svoje planove i načine delovanja koji su na putu pobede, nego sve stavljaju pod mač svoje preterane kritike i činjenica koje se ne mogu proveriti nego im se mora verovati na reč.

8. Pošto vlastima ne progledavaju kroz prste za greške i nedostatke, neće Bog ni njima oprostiti njihove grehe. Naprotiv, kakvim sudom sude time će biti suđeni.

9. Hrišćanin se nikada neće priključiti onome što je postalo nacionalni sport: kritički duh protiv vlasti.

3.Jer knezovi nisu strah dobrim delima nego zlim. Hoćeš li, pak, da se ne bojiš vlasti, čini dobro, i imaćeš hvalu od nje;

1. To je zla savest u njima koja ih tera da se podižu protiv i iznad svetovnih vlasti. Oni hoće da operu svoju nečistotu tako što bacaju blato na dežurne krivce. Oni preuveličavaju grehe vlasti da bi svoje sopstvene umanjili.

2. Pošto su to vernici koji nemaju ljubavi, oni žive u strahu i udaraju na vlast pre nego što vlast udari na njih. Smatraju da je napad na vlast najbolja odbrana. Međutim ovde je otkriveno da se varaju. Oni moraju da se promene da ne bi imali strah i da mač uperen na vlast iseče njihov duhovni tumor.

4.Jer je sluga Božji tebi za dobro. Ako li zlo činiš, boj se; jer uzalud ne nosi mača, jer je Božji sluga, osvetnik na gnev onome koji zlo čini.5.Tako se valja pokoravati ne samo od straha nego i po savesti.

1. Koliko je kritički duh protiv vlasti zlo govori najbolje činjenica da sami lažni vernici uživaju dobra koja im donosi služba vlasti. Nije lako biti na vlasti, zbog odgovornosti i težine koje nosi ta služba. 

2. I sad ti kao vernik, umesto da podržiš i usmeravaš na dobro, da savetuješ kao proroci Ilija i Jelisije, ti još otežavaš i sudiš. Umesto kao Ilija da trčiš ispred carevih kočija, ti joj podmećeš klipove u točkove! Umesto kao Jelisije da stekneš poštovanje vlasti, da ti carevi kažu da si im otac, ti si im kao vernik veći neprijatelj nego svetovni ljudi!

3. Prvo si propustio da živiš sa Hristom i dostigneš stanje jednog pomoćnika i savetnika vlasti, ostavio si ih u tami i još ih kritikuješ za tu tamu kojoj si najviše i sam doprineo. 

4. Jedino dobro koje vernik može da učini vlastima jeste da bude pravi čovek Božji. Ako to nije onda mu je bolje da ćuti i da se barem moli za one od kojih nije ništa bolji.

5. Ko kome služi? Ovo je ključno pitanje. Ukoliko se odgovori na pošten način to će savest biti čistija.

6.Jer za to i poreze dajete; jer su sluge Božije koje su za to isto postavljene.
7. Podajte, dakle, svakome šta ste dužni: kome dakle porezu, porezu; a kome carinu, carinu; a kome strah, strah; a kome čast, čast.

1. Ovde nam se ne ostavlja nikakva dilema da su porezi i doprinosi koje plaćamo jednako naša obaveza kao i desetine i prinosi u Crkvi. 

2. Kako se duguje u novcu, to već zna većina od nas, ali kako se duguje strah i čast?
Dakle u odnosu na zemaljske autoritete Bog ispituje unutrašnje motive. U tome će biti greh jednog pojedinca, ne samo u tome šta je učinio, nego i u tome šta je propustio da učini za svoju zajednicu i okolinu u kojoj živi na ovoj zemlji.

3. Ponavlja se učenje o Božanskom autoritetu vlasti i pojačava se time što se tvrdi da su Božje sluge, postavljene od Boga.

4. Ovo je kontra neozelotizmu koji vidi zaveru i čak je veoma čest slučaj da se takvo fanatično ispovedanje odnosi na vlade i vlasti određenih zemalja, da ne kažemo da se paušalno svaka vlast proglašava automatski antihristom.

5. Ovakvi učitelji ignorišu jasnu Božju reč. Vlasti nisu ništa manje Božje sluge nego vernici na osnovu ove Reči, jer nigde nije napravljena razlika između ovih i onih slugu.

6. Ako je vlast gruba i teška, to je u okviru Božje volje. Postoji samo jedan izuzetak kada se vlastima ne treba pokoravati, a to je kada traže od pojedinca da sagreši svojoj verskoj savesti.

8. I ne budite nikome ništa dužni osim da ljubite jedan drugog; jer koji ljubi drugog zakon ispuni.

1. Iz prethodnog stiha je prebačena reč dug. Neki zaključuju da je ovde hrišćanima zabranjeno da se zadužuju ili primera radi uzimaju pozajmnice ili kredite.

2. Za tako nešto nema nikakvog osnova, jer u prethodnom stihu je pomenuto da se hrišćanin može naći u dugovima, šta više on je u poziciji dužnika u odnosu na autoritete.

3. Međutim pored duga autoritetima i vlastima postoji jedan univerzalni dug. Znači ovde se govori o dve vrste duga. Mi imamo ljude koji u hijerarhiji ne stoje iznad nas i upravo se tu pokazuje ko smo mi u stvari. 

4. Ukoliko pokazujemo respekt samo onima koji su nam nadređeni, tada nismo u Božjoj volji. Respekt prema čoveku ne sme biti ovisan od pozicije tog čoveka. Ovde se kaže jednostavno ljubi drugoga. Kome sam ja bližnji umesto ko je moj bližnji. Stavljanje ljudi u kategorije nije deo Božjeg plana. On je u Hristu ljudsku zajednicu spojio, tako da je niko ne razdvaja. Samo onaj koji svojom slobodom napušta taj okvir, je napolju. 

5. Ako je Hristos osnova svakog bližnjeg tada je put ljubavi upravo preko Hrista. Mi ljubimo Hrista u bližnjem. Čak je nemoguće ne ljubiti bližnjeg u Hristu Isusu.

6. Još jedno mesto protiv antinomista. Ovde je jasno da se zakon treba ispuniti u tome što se prima u Hristu. Zakon primljen u Hristu je ispunjenje Zakona.

9.Jer ovo: Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zaželi, i ako ima još kakva druga zapovest, u ovoj se reči izvršuje, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.

1. Ovo je mesto gde Pavle navodi Hristove reči. Očito je da se Pavle nije oslanjao samo na ono što mu je otkriveno direktno u vizijama, niti samo na Pismo, nego i na usmenu predaju apostola, koji su bili u autoritetu od Boga. Ovo su tri veoma moćna načina na koji Bog komunicira sa nama.

2. Jako mesto protiv antinominista. Jer se ovde citira Deset Zapovesti za koje oni tvrde da su prestale na krstu.

3. U istom redu sa zapovestima je ponovo glagol izvršiti. Takođe je jasno da je ljubi bližnjeg unutra a ne umesto zapovesti. To je velika razlika.

4. Dakle ovako se zakon verom utrvrđuje, ali postoji jasna podela po važnosti. U skladu sa time je ovo jedno od najvažnijih mesta za dokazivanje da je milost u privilegiji u odnosu na zakon.

5. Jer je Pavle u nauci o milosti toliko otišao u pravo razumevanje Zakona da više i ne broji zapovesti. Rabinska škola zna tačno koliko je zapovesti po broju, ali ovde je neko ko je to prevazišao delom milosti u njegovom srcu. On kaže, ako ima još kakva druga zapovest.

6. Odlično je istakao ljubav kao delo milosti u srcu iznad Zakona.


10. Ljubav ne čini zla bližnjemu; dakle je ljubav izvršenje zakona.

1. Ovde je to pokazano na primeru kako je ljubav izvršenje zakona. Uzeta je osma zapovest, ne svedoči lažno na svog bližnjeg. Ovde je to prošireno da se odnosi i na neaktivnu ne verbalnu grešku koja šteti nekom članu ljudske zajednice.

2. Ukoliko je ljubav u srcu, nemoguće je učiniti nešto protiv bližnjeg, tako da je u toj ljubavi izvršenje cilja zbog koga je zapovest data, naime pobeda nad grehom.

 11. I znajući ovo vreme da je već čas došao da ustanemo od sna; jar nam je sad bliže spasenje nego li kad verovasmo.12.Noć prođe, a dan se približi: da odbacimo, dakle, sva dela tamna, i da se obučemo u oružje videla.

1. Ovo je jedno od mnogih mesta u pastoralnim i dušebrižničkim delovima poslanica a uopšte i Novog zaveta gde se neprihvatljivo stanje vernika opisuje spavanjem.

2. Dakle ti ne moraš ništa loše da napraviš samo po sebi, da bi se našao među krivcima. Dovoljno je samo da potpadneš pod uticaj onoga što se ovde naziva duhovnim snom. 

3. Dakle vernik kada je poverovao treba da vodi život duhovnog napredovanja. Ne živi se od jučerašnje mane.

4. Ako je noć prošla a dan se približio, koje je to doba dana? Očito zora. Dakle ovde je nauka o spasenju ponovo produhovljeno izneta kao uravnotežena. Jer ima onih koji iznose jedno na štetu drugoga. Ne sme se stati na pola puta.

5. Dakle noć je prošla, greh je pobeđen Hristovim delom i bilo bi neverstvo reći bilo šta drugo. Dakle anatema na one koji kažu da je Hristos sam po sebi svetlost, a mi smo u tami. Ne mi smo spaseni od noći i nema noći više nikada, jer je rečeno neka bude svetlost.

6. Međutim ipak još nije ni potpuni dan. Ipak ima i dalje nešto da se obavi, što je kritika onima koji kažu da nas je On spasio i mi ništa ne treba da se trudimo.

7. Naprotiv, mi treba da uložimo svaki napor da ostanemo u spasenju, da ga doživimo, jer da se Adam nije probudio iz dubokog sna, ne bi više mogao da ugleda Evu. Tako i mi, ne možemo čak ni da pogrešimo ako spavamo. Onaj koji je budan pada i ustaje.

8. Dakle mi ne treba da se borimo protiv tame, ona je pobeđena, nego protiv dela tame. I to očito da mi ne treba da se trudimo da dela tame iskorenimo, nego da ih pokrijemo oblačenjem nečeg.

9. Oružje videla je slično slici iz Efescima o oružju Božjem. Dakle postoje spoljašnji elementi koje Bog očekuje da uzmemo u svoje duhovne ruke, to je naš udeo u spasenju.

13.Da hodimo pošteno kao po danu: ne u žderanju i pijanstvu, ne u kurvarstvu i nečistoti, ne u svađanju i zavisti;14. Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista; i telu ne ugađajte po željama.

1. Ovo je ponavljanje prethodne slike, sa značenjem i detaljima. Dakle oni koji su grešili u to vreme grešili su noću. Noć je bila tada neosvetljena i pokrivalo za ljude koji su bili loših namera. Pošten svet nije izlazio noću iz kuća. 

2. Apetit neumerenog je stavljen čak ispred kurvarstva, a na kraju u istoj liniji duhovni gresi srca, kao i svađa.

3. Ovo je mesto definicije našeg novog čoveka, našeg duha nasuprot telu, naše nove prirode, unutrašnjeg čoveka, desne strane nasuprot leve. Naš novi čovek i sve ovo što označava isto jeste Isus Hristos.

4. Naš novi čovek je Isus Hristos, da ponovimo ovu radosnu vest!

5. Dakle šta naš novi čovek nije. On nije nešto što nastaje našim obraćenjem, to nije neka faza u koju prelazimo, nije obnova starog čoveka jer je to nemoguće. Naša nova priroda je Hristos, novi život čovečanstva, novo postojanje. On ne ukida starog čoveka nego ga prekriva kao odeća što prekriva grešnu golotinju.

6. Na taj način mi pobeđujemo telo, što je ovde ponovo oznaka ne našeg fizičkog tela nego kompletnog starog čoveka, starog postojanja.

7. Telesne želje su odraz stare prirode koja ako je nepokrivena teži svom ostvarivanju.

8. Kroz ovde reči se obratio značajni učitelj nauke o veri i milosti Avgustin, biskup iz Hipa.