Sud savesti i ne suditi drugima

¹ A slaboga u veri primajte lepo, da se ne smeta savest.² Jer jedan veruje da sme svašta jesti, a koji je slab jede zelje.³ Koji jede neka ne ukorava onog koji ne jede; i koji ne jede neka ne osuđuje onog koji jede; jer ga Bog primi.

1. Ovo se odnosi na pitanje žrtvovanog mesa koje je bilo izvor jednog od prvih unutrašnjih nesporazuma u prvoj crkvi. Neki nisu uopšte jeli meso koje je po običaju onog vremena žrtvovano različitim bogovima naroda.

2. Neki su na osnovu saznanja da su bogovi naroda ništa po svojoj savesti kupovali meso i od tih žrtvovanih životinja, čak se veruje da je takvo meso bilo jeftinije jer ga je bilo dosta u ponudi.

3. Besmisleno je reći da je vegeterijanstvo samo po sebi odraz slabe vere, jer primer proroka Danila i njegovih prijatelja je pravi dokaz za to. Slabi, znači oni koje su drugi proglasli slabima po saznanju. Ima ljudi osetljive savesti, a ima onih koji se bolje upravljaju razumom, nego srcem.

4. Ni jedna ni druga grupa nisu dobili potvrdu kroz apostola da bolje postupaju. Jednostavno se radi o onome što mi nazivamo pitanja savesti, dakle pitanja u kojima svako ima slobodu, ali i obavezu rukovoditi se savešću.

5. Kako ga je Bog primio? Ovde se radi o objektivnoj istini koju je vernik iskusio. Bog ga je primio u Hristu, a on je to poverovao. Ovo se ne odnosi samo na one koji su čuli o Hristu a nisu poverovali. Hristos je primio celi ljudski rod i to treba da se ima u vidu pre nego što nekog osudimo time što ćemo reći da je napolju, da nikada nije imao vezu sa Bogom.

6.To nije biblijski jer je činjenica da nijedno ljudsko biće nije bez pravde. Treba se dobro ispitati da li neka osoba reaguje po svojoj savesti, kada se čak i čini da ne radi ispravno. Ljude treba posmatrati ne onako kako mi to ograničeno vidimo, nego u skladu sa okolnostima njihovog životnog puta.

⁴ Ko si ti koji sudiš tuđem sluzi? On svom gospodaru stoji ili pada. Ali će ustati; jer je Bog kadar podignuti ga.

1. Drugim rečima, ako nemaš potvrdu u Božjoj reči, a sudiš, tada sudiš samostalno bez Gospodara tog sluge koga sudiš.

2. Čak ako je takav i pao i zaista učinio nešto protiv svoje savesti, tada ti i dalje nemaš pravo da sudiš ako se ne možeš pozvati na autoritet koji je veći od tebe. Jer ako sudiš samo od sebe onda sudiš jednakog, a jednakom se ne može izreći presuda kao ni Hristu što nisu mogli Jevreji nego su išli preko Rimljana da ga osude.

3. Tako vidimo da je Isus uzeo pravo obličje sluge a ne da je glumio. On je bio zaista na nivou sluge. Inače ne bi tako moglo sa njime da se postupa.

4. Kao što je On ustao, tako će ustati svaki onaj koga Bog po svojoj milosti podigne. Nemoj ljude posmatrati kao pale, kao mrtve, kao negativne i grešne. Gledaj šta može od njih postati!

⁵ Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uveren za svoju misao.

1. Na isti način treba gledati i drugi problem crkava tih dana: problem svetkovina. Ovo se pre svega odnosi na jevrejske praznike koji su oni drugima nametali kao obavezu. Dakle prve crkve su bile, pogotovo u Maloj Aziji, mešavina jevrejskog i drugih naroda. 

2. Za Jevreje je bilo potpuno logično da oni koji su pristali uz Gospoda i spise Starog Zaveta, svetkuju godišnje praznike koji su propisani u Mojsijevom zakonu.

3. Ovde je otkriven princip po kome je pitanje Mojsijevog zakona takođe pitanje savesti, ali nikako pitanje spasenja.

4. Do današnjeg dana postoji ta tendencija da se svetkovanju određenih praznika daje spasonosna nota, tj. da način na koji provodimo određeni dan utiče na naš položaj pred Bogom. 

5.Pošto bi ovakav stav bio direktno protivan nauci o milosti, jer je spasenje Božje delo milosti, tada je bilo potrebno oduzeti verskim praznicima takav značaj i svesti ih na nivo tradicije koja niti pomaže niti odmaže.

6. Na taj način je oduzet vetar iz jedara onih koji sa druge strane tvrde da ne treba svetkovati nikakav praznik. To je isto udarac na delo milosti, jer se spasenje ne može dovesti u pitanje nekim ponašanjem, nego isključivo samo neverom.

7. Ako si u ozračju milosti doneo neku odluku srca, tada se drži toga, sve dok te Božja reč ne razuveri. A mi nemamo nikakve potvrde da se dani razlikuju jedni od drugih.

8. Neki su pokušali da ovaj princip primene i na sedmični dan odmora, ali to nikako ne može da se održi. Subota je deo moralnog i nepromenjivog Zakona, deset zapovesti, koji nije pitanje savesti, nego verska obaveza.

9. Jer Zakon je bez milosti isto kao što je milost bez zakona. Ne može se doći sa milošću i mešati je u pitanja jasno data u večnom Zakonu.

10. Kao što niko nije bez pravednosti, tako niko nije bez greha. I zbog greha je potreban Zakon, da ljudi ne bi mislili da mogu da rade šta hoće.

⁶ Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.

1. Ovo je vrlo potrebno zapaziti. Sloboda savesti se odnosi na onoga koji je u pozitivnom odnosu sa Gospodom i ima Svetog Duha. Inače ne bi mogao da hvali Gospoda. Ako je hvala umukla, tada ne jeo ne jeo, razlikovao dan ili ne razlikovao, ništa ti ne pomaže.

⁷ Jer ni jedan od nas ne živi sebi, i ni jedan ne umire sebi
⁸ Jer ako živimo, Gospodu živimo; a ako umiremo, Gospodu umiremo. Ako, dakle, živimo, ako umiremo, Gospodnji smo.⁹ Jer zato Hristos i umre i vaskrse i ožive da ovlada i mrtvima i živima.

1. Šta znači umreti sebi? To znači umiranje svog starog ja, svoje stare prirode. To ne znači da ona potpuno nestaje. Ona nije nestala iz stvarnosti čak ni krstom. Ona je krstom pobeđena. Ali zar jedan tim, nakon što je doživeo poraz, prestaje da se takmiči?

2. Neki se ponašaju kao da pobeda nad starim predstavlja diskfalifikaciju. To nije učenje Pisma. Umiranje je glagol u trajnom vremenu. Proces. 

3.Time što je staro sebi preživelo, pokazuje se u kome je zaista vera. Jer mi smo verom spaseni, kroz veru smo izbavljeni i to samo kroz veru. A borba vere nije neki misteriozni nestanak naše adamovske prirode, kao što je to u pogrešnim verskim učenjima.

4. Jedan od razloga što je Hristos doživeo iskustvo smrti i nije automatski sledećeg sekunda ustao, nego proveo celi dan i dve noći u grobu, je to da Njegova smrt bude prava smrt. To nije bila nikakva igra ni gluma, nego smrt koja je plata za greh. Hristos je umro drugom smrću, kojom dosada niko u istoriji nije umro. Svi koji su umrli su umrli u atmosferi milosti. Niko nije morao da umre bez nade, jedino ako se svojom slobodom od nade udaljio. 

5.Znači Hristos je bio do krajnjih granica ne samo ljudskog postojanja nego i ljudskog ne postojanja. On je bio svuda!

6. Do krsta je smrt bila pravedna jer je svaki koga je ubila bio grešnik prema tome morao je da umre. Na krstu je ubijen pravednik i zato je smrt osuđena na smrt. Isus je naveo smrt na fatalnu grešku. Svojim telom i svojim duhom neka mu je slava za sve veke vekova!

¹⁰ A ti zašto osuđuješ brata svog? Ili ti zašto ukoravaš brata svog? Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista.¹¹ Jer je pisano: Tako mi života, govori Gospod, pokloniće mi se svako koleno, i svaki jezik slaviće Boga.¹² Tako će, dakle, svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe.

1. Naravno da se ovo ne odnosi na svaki mogući ukor. Ovo se odnosi na ukore koji ne proističu iz Boga. Ukor bez Boga uništava od Boga zaštićeni deo duše. To je kao što je lov na divljač zabranjena, ali postoje određeni dani kada je otvorena sezona lova. A i tada ne može svuda da se puca nego samo tamo gde je određeno.

2. Ako se neko brine da će se brat prejeftino izvući i ti si taj koji treba da ga kazni, razmišljaj o strašnom sudu pred licem proslavljenog Hrista. Kako će se ponašati svaki koji razume koliko je spasenje odbacio?

3. Iz ove proročke izjave, koja će se sigurno ispuniti, da će svako koleno da mu se pokloni možemo da zaključimo kako će izgledati proslavljeni Isus. Niko još nije uspeo da pokori buntovnu sotonsku, anđeosku i ljudsku palu prirodu. Bezobrazluk deluje kao da je večan. Jer ako Bog uništi zle, a oni i dalje budu u pobuni, to će im biti neka vrsta satisfakcije.

4. Jer i najveći jeretici su umirali sa buntovnim pokličima, kao što je Mihael Servetus u Ženevi umro na lomači. 

5. Na konačnom sudu nakon 1000 godina, će biti drugačije. Tolika slava i neopisiva pobeda, moralna veličina Hrista Isusa će dovesti do toga da se svako koleno pokloni. I sotone i Nerona i Hitlera itd.

6. Ako imaš tu sliku ispred sebe ( ima li neko da ovaj prizor naslika) shvataš mala i ne toliko značajna dušo, koja je toliko navikla da sudi drugima, gde je tvoje mesto.

¹³ Zato da ne osuđujemo više jedan drugog, nego mesto toga ovo gledajte da ne postavljate bratu spoticanja ili sablazni.

1.Dakle nikada ne moj da dozvoliš sebi višak svetosti ili višak grešnosti da se preleva na tvog brata.

¹⁴ Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je pogano, onome je pogano.

1.Ovo je izuzetno značajno mesto u celom Pismu! 

2.Koliko je samo lažnih nauka i učitelja koji ovo pravilo ne žele da znaju i zaobilaze. Oni uče da su stvari, predmeti, dani, sami po sebi toliko loši i grešni, da ih se moramo kloniti.

3. Slaviti Božić je greh, slaviti rođendan je greh, ići kod frizera je greh, kupati se na javnim plažama je greh itd. Vlade država su sve otpale, svi katolici su otpad, svi ovi svi oni...

4. A ovde je uverenje u Hristu Isusu. Jer u Hristu je jedino stanje bez namernog greha. Sve što nije po veri je greh, koliko god ti izbegavao nečiste stvari. Neki veruju ali ne veruju sve. Taj nije u Hristu, jer hoće da veruje neke stvari, a neke ostavlja svojoj moći presuđivanja.

5. Neki uzimaju Pismo kao knjigu zapovesti i primenjuju stara pravila određena u starim okolnostima i kažu ovako je pisano. 

6. U stvari je po novom svetlu, Pismo knjiga koja treba da se veruje, a tek onda da se deluje. Ako deluješ bez vere, gori si od neznabošca. U veri ćeš primiti Božje uputstvo i glas, kako da se rukovodiš, kako da deluješ. A čak i tada nećeš verovati da je to univerzalno pravilo za svaku situaciju, za svakog čoveka.

7. Kategorički imperativ Imanuela Kanta: radi tako da princip tvog delovanja bude univerzalno pravilo za sve ljude, moguće je samo u Hristu Isusu, jer princip delovanja je sam Hristos. A mi u poznanju Hrista rastemo koji smo vernici.

8. Neko je u Hristu, ali još nije sve pobedio. Pobediće! Neko nije u Hristu, a deluje da je u svemu pobedio. Izgubiće sve, dok se ne vrati ponovo!

¹⁵ A ako je brat tvoj jela radi žalostan, već se ne vladaš po ljubavi: ne gubi jelom svojim onog za kog Hristos umre.
¹⁶ Gledajte, dakle, da se ne huli na vaše dobro.

1.Ovo se posebno odnosi na judaiste koji nisu razumeli pravdu verom i koji su nametali svoje razumevanje primene zakona o čistoj i nečistoj hrani novoobraćenima. 

2. Optužbama se opterećivala savest i vernici su dolazili u konflikt sa onim što su verovali putem Pavla i njegovih saradnika. 

3.Očito je da je Pavle susreo puno ovakvih kojima je nada bila prethodno samo usmerena na Hrista, ali su kroz legalističke učitelje izgubili taj fokus i postali žalosni kao Marija kojoj su uzeli sahranjenog Rabija.

4. Hula je govor protiv Boga ili božanskog. U ovom slučaju se to odnosi na ono što je opisano u narednom stihu. Božanski život u kome su vernici verom uzimali udela i imali večni život po veri u Hrista, je napadan. Zar nije onaj koji napada novi život vernika isti kao onaj koji huli na Boga, jer to nije njihov prirodni život nego dar samog Božjeg života u njima.

¹⁷ Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome.

1. Još jedan izuzetno važan stih. Mi vidimo kako raspoznajemo Hristov život u verniku. Hristos nije doslovno nego duhovno prisutan u verniku, tj. vernik u Svetom Duhu. Ova sva tri roda Duha su prisutna i idu istovremeno.

2. Pravda bez mira i radosti, mir bez pravde i radosti itd, nisu delo Svetog Duha u vernicima. To je lažni duh i falsifikat.

3.Drugim rečima, ako načinite od bilo koje teme probni kamen ili centralnu tačku, da da nije praktični i pravi dar života u Hristu, tada ste promašili. Time što su jela i pića, ceremonijalne stvari stavili na takvu tačku važnosti pokazuje da je to njima u njihovim srcima. Oni su otpali od jednostavnosti u Hristu i vratili se na telesne stvari.

¹⁸ Jer koji ovim služi Hristu ugodan je Bogu i mio ljudima.¹⁹ Tako, dakle, da se staramo za mir i za ono čim vodimo na bolje jedan drugog. ²⁰ Ne raskopavaj delo Božije jela radi; jer je sve čisto; nego je pogano za čoveka koji jede sa spoticanjem.

1. Naravno da primanje pravde mira i radosti verom, zadovoljava Onoga ko je sam izvor tog pravednosti i mira. Kada baka kupi detetu jaknu, ona je zadovoljna time što je dete nosi i sigurno neće kritikovati ono što je sama nabavila.

2. Ako neko ima mir iznutra takav će širiti mir. Mir traži mir u drugima. 

3. Sa druge strane beda koja je u duši, se takođe širi i traži društvo. 

4. Božje delo ima svoje stubove koji se ne mogu promeniti i poljuljati, ali ako se nude neke alternative, možemo slobodno govoriti o telesnosti i rušenju. Nije greh problem za učenje hrišćanstva koliko je to lažna pravednost.

²¹ Dobro je ne jesti mesa, i vina ne piti, i ono ne činiti na šta se tvoj brat spotiče, ili oda šta gori postaje ili slabi.
²² Ti imaš veru? Imaj je sam u sebi pred Bogom. Blago onome koji ne osuđuje sebe za ono šta nađe za dobro.
²³ A koji se sumnja osuđen je ako jede, jer ne čini po veri: a šta god nije po veri greh je.

1. Po pravilima o nazirejstvu, prvenac ne bi smelo da troši bilo kakve produkte grožđa. Helenističkim vernicima to nije ništa značilo. Kao o pitanju hrane žrtvovane bogovima Pantenona, tako je i ovde bilo nejasno kako mogu ta spoljašnja pravila da utiču na delo milosti koje su osećali u srcu i promeni koju su doživeli.

2.U njima se pojavila vera kada su slušali propoved vere. Sada kada slušaju propoved principa u njima se odjednom javlja sumnja, nelagoda, različiti glasovi. Neki su odlučili da idu tim putem i da se zbog onih kojima je to značilo, uskrate sebi ono što je druge sablažnjavalo. A ugoditi Jevrejima nije baš jednostavno.

3. Judaistički vernici su se zgrožavali načinom života vernika iz neznaboštva koji su zadržali navike svoje kulture. Glasno su zahtevali da se ovi prilagode njihovoj kulturi koja ima u određenoj meri podlogu u onom što je napisano.

4.Oni su se rukovodili onim što je napisano, a ovi su navikli da ih vodi Duh i da svojom slobodom čuvaju savest čistom.

5. Bilo je bitno da se naglasi da se treba delovati po onome što priznajemo, prihvatimo i ispovedamo. Čak je bolje iskreno činiti greške nego neiskreno činiti pravdu.

6. Jer je hrišćanska vera sama po sebi čisto samo vera. Nema nikakve pravde osim vere i nikakve vere osim pravde. Pravda bez vere je greh, sopstvena pravda, samopravda, teža po posledicama nego samo bezakonje.